Aleksandar Vulin ocenio je za RIA Novosti da tužbe protiv zemalja NATO-a zbog upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom verovatno neće uspeti. NATO bombardovanje 1999. godine, po njegovim rečima, odnelo je preko 2.500 života, uključujući 87 dece, uz materijalnu štetu procenjenu na oko 100 milijardi dolara. Vulin predlaže da deo zgrade Generalštaba postane memorijal i muzej i poziva na jačanje odbrane, uključujući uvođenje obaveznog vojnog roka.
Vulin: Tužbe Protiv NATO‑a Najverovatnije Neće Uspeti — Srbija Mora Jačati Odbranu
© R.Z./ATAImages
Aleksandar Vulin, bivši potpredsednik Vlade i osnivač Pokreta socijalista, izjavio je za RIA Novosti da građanske tužbe protiv zemalja NATO-a zbog posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom verovatno neće doneti rezultate.
Vulin podseća da je NATO bombardovanje 1999. godine odnelo više od 2.500 života, među kojima je bilo 87 dece, i prouzrokovalo materijalnu štetu procenjenu na oko 100 milijardi dolara. Lekari, kako ističe, beleže dugoročne zdravstvene posledice vezane za upotrebu municije sa osiromašenim uranijumom, uključujući porast onkoloških oboljenja.
Pravni i politički kontekst
Po Vulinovom mišljenju, pravne šanse za uspeh pred domaćim ili međunarodnim sudovima su male. On navodi da Srbija u trenutku NATO operacije nije imala status članice UN, pa joj, prema njegovom stavu, međunarodna zaštita tada nije bila obezbeđena.
"Ne verujem da će sudovi, čak ni srpski, donositi presude protiv NATO-a."
Komisija za utvrđivanje posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, prema njegovim rečima, i dalje radi i prikuplja podatke o efektima na zdravlje i okolinu.
Sećanje i predlog za memorijal
Vulin predlaže da jedan deo zgrade Generalštaba Srbije, koja je oštećena tokom bombardovanja, bude obnovljen i pretvoren u memorijal i muzej žrtvama NATO agresije. Kaže da bi trajni spomenik, po uzoru na memorijal u Nagasakiju, bio način da se sačuva sećanje i spreči zaborav.
"Zgradu Generalštaba treba obnoviti, ali jedan njen deo treba restaurirati i pretvoriti u večni spomenik sa muzejom žrtava NATO agresije i junačke borbe Srbije."
Vulin predlaže osnivanje posebnog državnog radnog tela sastavljenog od istaknutih ratnih komandanta koje bi odlučilo o najboljem načinu obnove i funkcionalnom korišćenju objekta.
Bezbednosna procena i vojna spremnost
Govoreći o savremenim bezbednosnim izazovima, Vulin navodi da ponašanje nekih susednih država (Hrvatska, Slovenija, Albanija) i pripadnost tih zemalja NATO bloku predstavljaju realne pretnje koje zahtevaju odgovor. Posebno je istakao ulogu tzv. Kosova kao značajne NATO baze, prema njegovoj proceni.
Kao meru za povećanje odbrambene sposobnosti, Vulin je predložio uvođenje obaveznog služenja vojnog roka i upozorio da diplomatske note neće biti dovoljne u slučaju nove agresije.
"Srbija mora postati toliko težak protivnik da svaki sukob sa Srbijom i Srbima, gde god da žive, postane neisplativ."
Istorijski okvir
Vazdušna kampanja Severnoatlantske alijanse protiv Savezne Republike Jugoslavije sprovedena je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN. Zapadne zemlje su taj čin opravdavale tvrdnjama o navodnom etničkom čišćenju na Kosovu i humanitarnoj katastrofi. Vazdušni napadi trajali su od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Pomozite nam da budemo bolji.
