Nakon udara dronom: Kipar traži „iskrene“ razgovore o budućnosti britanskih baza Akrotiri i Dhekelia

Vlada Kipra je zatražila otvoren i neposredan dijalog sa Velikom Britanijom nakon što je iranski dron tipa Shahed nekoliko minuta posle ponoći 2. marta pogodio hangar na britanskoj vazduhoplovnoj bazi RAF Akrotiri na južnoj obali Kipra. Kiparske vlasti tvrde da nisu bile obaveštene o pretnji uprkos tome što su se na samom kompleksu oglasile sirene koje su upozorile osoblje da se skloni.

Šta se dogodilo

Prema izvorima iz kiparske vlade koji su razgovarali sa Associated Pressom pod uslovom anonimnosti, britanske vlasti nisu prethodno obavestile Nikoziju o dronu koji se kretao ka RAF Akrotiri niti o potencijalnoj opasnosti za okolno selo od oko 1.000 stanovnika. Incident je izazvao diplomatsku napetost i podstakao pitanje transparentnosti u radu britanskih suverenih oblasti na Kipru.

A U-2 spy aircraft prepares for landing at the U.K.'s RAF Akrotiri air base near Limassol, Cyprus, Saturday, March 7, 2026. (AP Photo/Petros Karadjias)(ASSOCIATED PRESS)

Reakcije zvaničnika

Predsednik Nikos Hristodulidis zatražio je „iskren i otvoren razgovor“ sa Londonom o budućnosti baza, nazivajući njihov status „posledicom kolonijalne prošlosti“. On je naglasio da neće javno voditi pregovore, ali da je neophodno započeti dijalog o uslovima njihove prisutnosti i operativnoj transparentnosti.

Britanski premijer Keir Starmer navodno je u telefonskom razgovoru uverio Hristodulidisa da Velika Britanija shvata bezbednost Kipra veoma ozbiljno i da RAF Akrotiri neće biti korišćena za američke udare na Iran. U međuvremenu je britanski ministar odbrane John Healey izjavio u Parlamentu da UK i Kipar koordiniraju mere za zaštitu suverenih baza u uslovima iranske pretnje.

A police officer salutes as vehicles transport British Defence Secretary John Healey enter at the U.K.'s RAF Akrotiri air base near Limassol, Cyprus, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Petros Karadjias)(ASSOCIATED PRESS)

Uloga baza i istorijski kontekst

Kipar je stekao nezavisnost 1960. godine, pri čemu su u dogovoru sa Velikom Britanijom zadržane dve suverene baze — Akrotiri i Dhekelia — koje zajedno pokrivaju 99 kvadratnih milja (256 km²). Te oblasti imaju sopstvenu policiju i sudove i u pravnom smislu predstavljaju britansku teritoriju. Oko 10.000 kiparskih državljana živi unutar teritorije baza i podleže njihovoj nadležnosti.

Baze su kroz decenije služile za nadzor pomorskog saobraćaja, prikupljanje obaveštajnih podataka i podršku vojnim operacijama u regionu; RAF Akrotiri je, između ostalog, korišćen za logistiku tokom invazije na Irak 2003. i za operacije protiv Islamske države.

A U-2 spy aircraft lands at the U.K.'s RAF Akrotiri air base, near Limassol, Cyprus, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Petros Karadjias)(ASSOCIATED PRESS)

Mogući pravci razgovora

Kiparske vlasti najavljuju postepeni pristup pregovorima usmeren na veću transparentnost: bolju razmenu informacija i obaveštajnih podataka, te jasnije mehanizme uzbunjivanja lokalnih vlasti o incidentima koji mogu ugroziti civilno stanovništvo. Zvaničnici nisu isključili ni mogućnost pregovora o promeni statusa baza po uzoru na model sporazuma koji je Velika Britanija postigla sa Mauricijusom u vezi sa Čagosom, ali su rekli da bi bilo kakvi ozbiljniji pregovori počeli nakon okončanja rata sa Iranom.

Šta to znači za region

Incident i reakcije Kipra osvetljavaju rastuće napetosti u istočnom Sredozemlju, pitanje suvereniteta i prava lokalnih država na informisanost o vojnim aktivnostima na njihovoj teritoriji. Slanje britanskog ratnog broda HMS Dragon u vodama oko Kipra pokazuje spremnost Londona da dodatno obezbedi baze, ali i produbljuje potrebu za dijalogom sa domaćim vlastima kako bi se smanjila frustracija i rizici po civilno stanovništvo.

Naposletku: Kipar traži veću transparentnost i formalne garancije od Velike Britanije, ali za sada nije zvanično zatraženo ukidanje baza — umesto toga očekuje se serija pregovora koji bi definisali obaveze i obaveštavanje između dve strane.