Braća Judica-Cordiglia iz Torina tvrdila su da su početkom 1960-ih presreli sovjetske radio-snimke — od S.O.S. signala do navodnog ženskog vapaja o vatri pri povratku u atmosferu. Iako snimci i danas kruže internetom, postoje ozbiljne sumnje u njihovu autentičnost zbog neusklađenosti sa sovjetskim protokolima, mogućih manipulacija i lošeg kvaliteta zvuka. Posle raspada SSSR-a nisu pronađeni nepobitni arhivski dokazi koji bi potvrdili tvrdnje o „izgubljenim kosmonautima“, pa priča ostaje intrigantna, ali neproverena.
Dva Radioamatera I Misterija „Izgubljenih Kozmonauta“: Da Li Je Snimljen Ženski Vapaj Iz Svemira?
Did Radio Operators Hear a Woman Burning in Space?MushroomsArtSeven - Getty Images
Na vrhuncu Hladnog rata, braća Judica-Cordiglia iz Torina tvrdila su da su presreli niz misterioznih sovjetskih radio-snimaka — od S.O.S. signala do navodnog ženskog vapaja o vatri tokom povratka u atmosferu. Njihove tvrdnje su decenijama izazivale interesovanje, ali i snažnu skepsu stručnjaka i novinara.
Ko su bila braća Judica-Cordiglia?
Achille i Giovanni Battista Judica-Cordiglia bili su radioamateri koji su krajem 1950-ih i početkom 1960-ih radili u napuštenom bunkeru Torre Bert u blizini Torina. Prema izveštajima, sami su sastavljali opremu koristeći delove iz starijih radio-aparata i otpadne vojne instrumente.
Najpoznatiji zapisi i datumi
Braća su iznela nekoliko snimaka koje su smatrali dokazima zataškavanja sovjetskih nesreća u svemiru:
- 23. novembar 1960. — navodni signal u Morseovom kodu "...---..." (S.O.S.).
- februar 1961. — zapis koji su opisali kao ubrzano kucanje srca i teško disanje; turinski kardiolog je, po tvrdnjama braće, potvrdio da zvuk podseća na otkucaj umiruće osobe.
- 23. maj 1961. — najkontroverzniji snimak: ženski glas na ruskom koji govori o plamenu i osećaju vrućine tokom povratka u atmosferu.
"VIDIM PLAMEN!... VIDIM PLAMEN!... GORI MI... GORI MI... TRIDESET-DVA... TRIDESET-DVA... ČETRDESET-JEDAN... ČETRDESET-JEDAN... HOĆU LI DA SE SRUŠIM?... DA... DA... GORI MI!... GORI MI!... VRATIĆU SE U ATMOSFERU!... VRATIĆU SE U ATMOSFERU... SLUŠAM!… GORI MI..."
Sumnje i kritike
Iako su snimci široko kolali, postoje značajne zamerke na njihovu verodostojnost:
- Komunikacioni protokoli: Kritičari napominju da poruke ne prate standardne sovjetske procedure za komunikaciju. Branitelji braće odgovaraju da u agoniji ne postoji vreme za protokole.
- Moguća manipulacija: Neki tvrde da je glas mogao biti imitiran, pa čak i da je snimak izveden u Italiji (navodno pomoću sestrine poznavanja ruskog).
- Jezičke i akcentne sumnje: Stručnjaci koji su slušali snimak ističu da loš kvalitet otežava procenu, ali da se određeni izgovori (npr. broja „četrdeset jedan“) mogu činiti sumnjivim.
- Nedostatak potvrde iz arhiva: Nakon raspada SSSR-a nisu pronađeni nepobitni dokumenti koji bi podržali tvrdnje o „izgubljenim kosmonautima“ na način na koji to interpretiraju snimci braće.
Kontekst i zašto priča opstaje
Postoji istorijski kontekst koji olakšava plodnost ovakvih teorija: sovjetske vlasti su ponekad prikrivale nesreće (primer je katastrofa u Nedelinu 1960. sa desetinama žrtava), a tajnovitost Hladnog rata hranila je sumnje i glasine. Ipak, činjenica da su mnoge tajne izašle na videlo nakon kraja SSSR-a i dalje nije dovela do otkrića neprikosnovenih dokaza koji bi potvrdili snimke Judica-Cordiglia braće.
Zaključak
Priča o snimcima Judica-Cordiglia braće ostaje intrigantna mešavina tehnološke dovitljivosti, hladnoratovske paranoje i neproverenih tvrdnji. Dok audiosnimci i dalje kruže internetom i inspirišu debate, nedostaju nezavisni dokazi koji bi nepobitno potvrdili tvrdnju da je SSSR tajno izgubio više kosmonauta čiji su vapaji zabeleženi na radio-talasu.
Napomena: Originalni snimci su javno dostupni na različitim arhivama i kanalima; slušanjem i stručnoj fonetskoj analizi mogu se dobiti dodatni uvidi, ali bez novih verifikovanih dokumenata priča ostaje nerešena.
Pomozite nam da budemo bolji.
