Rat u Gazi je drastično promenio lokalno tržište rada: mnogi diplomci i kvalifikovani mladi ljudi prinuđeni su da prihvate improvizovane poslove poput punjenja telefona i prodaje hrane da bi preživeli. GDP je pao oko 85%, a nezaposlenost je skočila na približno 80%, navodi istraživač Rami al-Zaygh. Ove privremene aktivnosti omogućavaju minimalan prihod, ali su nestabilne i zavise od uslova rata.
Snovi o preživljavanju: Kako je rat preoblikovao tržište rada u Gazi
Abdulrahman al-Awadi hangs what remains of his artwork inside the charging point, which now serves as his source of income [Abdelhakim Abu Riash/ Al Jazeera]
Gaza City – Na uglu pijace Remal u Gazi, 25-godišnji Abdulrahman al-Awadi stoji u maloj šatorskoj nadstrešnici u kojoj punja mobilne telefone — posao koji se pojavio tokom rata i danas mu predstavlja jedini izvor prihoda.
Od ateljea do štanda za punjenje telefona. Al-Awadi, diplomac Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta Al-Aqsa, do pre izbijanja rata radio je u likovnoj umetnosti i grafičkom dizajnu, baveći se izložbama i oglašavanjem. Danas izlaže svoje crteže iznad polica s telefonima i proverava efikasnost solarnog panela koji napaja njegovu stanicu.
„Pre rata sam radio u likovnoj umetnosti i grafičkom dizajnu... Danas radim iza malog 'punionog mesta' blizu svog doma, pokušavajući da obezbedim barem minimum prihoda za preživljavanje,“ rekao je al-Awadi za Al Jazeera.
Tokom konflikta, Al-Awadi je bio raseljen na godinu i po dana, a kada se vratio – zatekao je uništenu imovinu: crteže, boje i atelje. Prisiljen da se prilagodi, počeo je da zarađuje po jedan ili dva šekela po punjenju telefona, dok u lokalnoj ekonomiji vlada gotovo potpuni nedostatak gotovine.
Ekonomija preživljavanja
Priča Abdulrahmana nije izolovan slučaj. Rat je ozbiljno poremetio tržište rada u Gazi: razaranja, raseljavanja i kolaps osnovnih usluga primorali su i kvalifikovane kadrove da prihvate improvizovane poslove — od punjenja telefona do prodaje hrane i vode.
Ekonomski istraživač Rami al-Zaygh, koji je proučavao tzv. ekonomiju preživljavanja, navodi da ova vrsta poslova omogućava ljudima da prežive, ali da su poslovi kratkoročni, nisko plaćeni i često opasni: „Ona su prekidna i stalno se menjaju, oblikovana uslovima rata — od bombardovanja do ponovljenih raseljavanja.“
Mustafa Bulbul, who holds a degree in business administration, now runs a small stall selling sweetcorn in Gaza’s Remal market [Abdelhakim Abu Riash/Al Jazeera]
Prema podacima koje navodi al-Zaygh, bruto domaći proizvod Gaze pao je za oko 85%, dok je nezaposlenost porasla na približno 80%, a većina stanovništva danas živi ispod granice siromaštva. Zbog toga su improvizovani poslovi postali prisutni u svim slojevima društva — među studentima, diplomcima, roditeljima i starijima.
Ljudi i brojevi: Mustafa i svakodnevna borba
Mustafa Bulbul (32), diplomirani menadžer, sada prodaje kukuruz na štandu u Remalu. Izgubio je dom, firmu i lični identitet nakon što je njegova kompanija uništena. Živi u šatoru sa suprugom i troje dece i prihvata svaki posao koji može da obezbedi hranу.
Mustafa opisuje probleme s doturima hrane i energenata: kukuruz i druge namirnice povremeno nestaju s tržišta, a cenu gasa često zamenjuju ugalj i drvo. „Sve je izuzetno skupo, a kupovna moć ljudi je značajno opala,“ kaže on.
Zaključak
Rat je oblikovao novu, nesigurnu ligu radnih mesta u Gazi: jednostavna, improvizovana zvanja koja daju tek minimalan prihod, ali održavaju živote. Dok mnogi, poput Abdulrahmana i Mustafe, teže povratku u svoje prethodne profesije, realnost je da će tržište rada u Gazi ostati promenljivo dok se ne vrati stabilnost i dok se ne obnove osnovne ekonomske strukture.
Napomena: Svi citati i statistike preneti su iz intervjua i zapažanja objavljenih u originalnom izveštaju.
Pomozite nam da budemo bolji.
