Studija u Nature ukazuje da su ekonomski troškovi emisija ugljenika znatno veći nego što se ranije procenjivalo, dostižući desetine biliona dolara. Autori kvantifikuju udele štete po emiterima — SAD, Kina i EU su najveći doprinosioci — i ističu da će buduće štete nastale od prošlih emisija biti znatno veće od dosadašnjih. Rad nudi okvir za merenje gubitaka i ima važne pravne i političke implikacije za bogate države i industrije fosilnih goriva.
Koliko Koštaju Emisije? Studija Povezuje Velike Zagađivače Sa Desetinama Biliona Dolara Klimatskih Šteta
Carbon lingers in the air, causing damage for years to come, the study said (kena betancur)(kena betancur/AFP/AFP)
Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature pokazuje da su ekonomski troškovi emisija ugljenika znatno veći nego što se ranije procenjivalo, povezujući najveće zagađivače sa desetinama biliona dolara štete usled klimatskih promena širom sveta.
Glavni nalazi
Autori kvantifikuju kako ljudsko izazvano zagrevanje utiče na ekonomski rast i dodeljuju udele globalnih šteta konkretnim emiterima — od država do velikih naftnih kompanija. Prema studiji, najveći procenjeni doprinos štetama potiče iz emisija:
- SAD: oko 10,2 biliona dolara (emisije 1990–2020)
- Kina: oko 8,7 biliona dolara
- Evropska unija: oko 6,4 biliona dolara
- Saudi Aramco: emisije iz perioda 1988–2015 povezane sa oko 3 biliona dolara kumulativne štete do 2020.
Namirivanje dugova — šta sledi?
Istraživači napominju da je najveći deo šteta još u budućnosti. Jedan ton CO2 ispušten 1990. prouzrokovao je približno 180 dolara štete do 2020. godine, ali se očekuje da će do 2100. prouzrokovati dodatnih oko 1.840 dolara — gotovo deset puta više nego do danas nastali troškovi. Razlog je dug vek CO2 u atmosferi koji doprinosi daljem zagrevanju decenijama.
"Naš cilj je prvenstveno bio naučni — da ponudimo okvir za kvantifikaciju kako specifične emisije dovode do šteta širom sveta. Nadamo se da će to doprineti i javnoj raspravi o merama za ublažavanje i nadoknadu gubitaka i šteta," rekao je prof. Marshall Burke (Stanford), vodeći autor studije.
Konkretniji primeri i posledice
Studija sugeriše i koliko aktivnosti visokih emisija doprinose budućim troškovima: na primer, jedan dalekometni let godišnje tokom jedne decenije može dovesti do oko 25.000 dolara ekonomskih gubitaka do 2100. godine. Kako emisije rastu, siromašnije zemlje će trpeti najveći teret, što produbljuje zahteve za odgovornošću i kompenzacijama prema bogatijim državama i fosilnim kompanijama.
Pravni i politički kontekst
Rezultati dolaze u trenutku kada raste talas tužbi protiv proizvođača fosilnih goriva i drugih velikih zagađivača. Iako autori nisu odgovarali direktno na pravna i etička pitanja kompenzacija, studija daje metodološki okvir koji može pomoći u proceni razmera štete i u pravnim argumentima.
Zaključak: Iako postoje pravna i metodološka ograničenja u direktnom pripisivanju štete pojedinačnim emiterima, ova analiza jasno pokazuje da su stvarni ekonomskih troškovi emisija znatno veći nego što se ranije mislilo — i da će teret tih troškova u velikoj meri pasti na buduće generacije i ranjivije zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
