Studija UCSF objavljena u Cell otkriva da vežbanje povećava nivo jetrenog enzima GPLD1 koji putem krvi uklanja višak proteina TNAP sa ćelija krvno‑moždane barijere. To smanjuje propustljivost barijere, ublažava upalu i poboljšava pamćenje kod starih miševa. Nalaz sugeriše novu ciljnu tačku za terapije protiv Alchajmera, ali su potrebna dodatna istraživanja pre primene kod ljudi.
Vežbanje Podiže Jetreni Enzim GPLD1 Koji Štiti Mozak — Novi Nalaz Otvara Put Ka Terapijama Za Alchajmer
Jay Reinstein, who suffers from Alzheimer's, prepares to receive a PET scan at MedStar Georgetown University Hospital in Washington, DC on June 20, 2023. (Photo by Michael Robinson Chávez/The Washington Post via Getty Images)
SAN FRANCISCO — Istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku (UCSF) otkriva kako vežbanje može pomoći očuvanju mozga: enzim koji proizvodi jetra, GPLD1, smanjuje oštećenja krvno‑moždane barijere koja nastaju s godinama i povezuju se sa gubitkom pamćenja i bolestima poput Alchajmera.
Šta su otkrili
Studija objavljena u časopisu Cell 18. februara pokazuje da GPLD1, iako sam ne ulazi u mozak, deluje preko krvi na krvne sudove oko mozga. Enzim uklanja višak proteina TNAP sa površine ćelija krvno‑moždane barijere. Kako životna dob napreduje, TNAP se nakuplja u tim ćelijama i povećava propustljivost barijere — što omogućava proboj štetnih materija, pokreće upalu i doprinosi padu kognitivnih funkcija.
Kako je to dokazano
Istraživači su pokazali da vežbanje podiže nivo GPLD1 u krvi, a enzim zatim cilja i razlaže TNAP na ćelijama barijere. U eksperimentima, miševi genetski modifikovani da imaju povišen TNAP u ćelijama krvno‑moždane barijere razvili su probleme s pamćenjem slične onima kod starih jedinki. Nasuprot tome, smanjenje TNAP kod starijih miševa (otprilike ekvivalent starosti od 70 godina kod ljudi) dovelo je do smanjenja propustljivosti barijere, manje upale u mozgu i poboljšanja u testovima pamćenja.
"Ovo otkriće pokazuje koliko je važno posmatrati celo telo pri razumevanju kako mozak propada s godinama," rekao je Saul Villeda, zamenik direktora UCSF Bakar Aging Research Institute.
Zašto je to važno
Rezultati sugerišu da se mehanizam može aktivirati i kasno u životu, što je posebno značajno za razvoj terapija koje ne moraju biti primenjene rano. Ciljanje molekularnih igrača izvan samog mozga — poput TNAP — otvara nove terapeutske mogućnosti koje dopunjuju, a ne zamenjuju, postojeće pristupe usmerene direktno na mozak.
Ograničenja i sledeći koraci
Važno je naglasiti da su nalazi zasnovani na studijama na miševima. Prevođenje ovih otkrića u ljudske terapije zahteva dalja istraživanja, kliničke studije i provere bezbednosti. Ipak, otkriće mehanizma delovanja GPLD1 pruža jasnu metu za razvoj lekova koji bi mogli obnoviti integritet krvno‑moždane barijere kod osoba starijeg životnog doba.
Studija je objavljena u časopisu Cell 18. februara, a vodili su je istraživači iz UCSF tima. Izveštavanje je pripremljeno iz Los Anđelesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
