Kratak pregled: IAU zvanično priznaje 439 planetarnih meseca, a NASA JPL beleži dodatnih 531 satelit malih tela — ukupno 970 poznatih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu (mart 2026). Broj brzo raste zahvaljujući otkrićima malih iregularnih meseca oko džinovskih planeta i napretku teleskopa. Definicija "meseca" nije potpuno jednoznačna — kvazi‑meseci, minimesečevi i delovi prstenova se obično ne ubrajaju. Neki astronomi procenjuju da ih može biti i do ~10.000.
Koliko prirodnih satelita ima Sunčev sistem? (stanje: mart 2026)
Saturn has at least 285 moons — the most of any planet in the solar system. | Credit: dottedhippo via Getty Images
Napomena urednika: Ovaj članak je ažuriran 25. marta u 11:40 ET kako bi uključio najnovija otkrića meseca oko Saturna i Jupitera. Ukupni brojevi planetarnih meseca i satelita malih tela ažurirani su više puta od prvobitne objave.
Ako na vedroj noći podignete pogled, najverovatnije ćete videti samo naš Mesec — najsjajniji prirodni satelit vidljiv golim okom. Ipak, taj jedinstveni utisak vara: u Sunčevom sistemu postoje stotine, verovatno i hiljade prirodnih satelita, od malenih stena do velikih, zaobljenih tela.
Koliko ih znamo danas?
Odmah napomena o definiciji: šta smatramo „mesecom“ može promeniti konačan broj. Međunarodna astronomska unija (IAU) zvanično priznaje 439 planetarnih meseca, dok NASA‑in Jet Propulsion Laboratory (JPL) u katalogu beleži dodatnih 531 satelit malih tela (meseci asteroida i patuljastih planeta). Ako se ubroje oba skupa, to daje 970 poznatih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu (stanje: mart 2026).
A quasi-moon temporarily orbiting the sun alongside Earth may look as if it is in orbit around our planet. But it is not. | Credit: Zoonar GmbH / Alamy Stock Photo
Šta se računa kao mesec?
Najjednostavnija definicija glasi: objekat u orbiti oko većeg, nestelarnog tela. Ipak, u praksi postoji više nijansi:
- Veštački sateliti (npr. svemirske letelice) ne računaju se jer nisu prirodni.
- Kvazi‑meseci i privremeni minimesečevi ponekad privremeno prate planetu, ali se ne smatraju stalnim mesecima.
- Delovi prstenova i veoma mali „moonleti“ (obično manji od nekoliko stotina stopa) uobičajeno se ne tretiraju kao pravi meseci.
Brojevi po planetama
Merkur i Venera: nemaju prave mesece. Venera ima poznat kvazi‑mesec — asteroid 2002 VE68 se povremeno ponaša kao kvazi‑satelit Venere — ali on u stvari orbitira oko Sunca.
Zemlja: jedan stalni glavni mesec — naš Mesec. Zemlja takođe ima nekoliko poznatih kvazi‑meseca i povremeno privremene minimesečeve (npr. Kamo'oalewa / 2016 HO3), ali oni se obično ne ubrajaju među stalne mesece.
Mars' moons, Phobos and Deimos, are each just a few miles wide and orbit the Red Planet much closer than the moon orbits Earth. | Credit: Shutterstock
Mars: dva mala meseca — Phobos i Deimos, oba nekoliko kilometara širom; Phobos polako gubi visinu i vremenom bi mogao da se raspadne ili padne na Mars.
Jupiter: trenutno 101 mesec, uključujući četiri velike Galilejske satelite: Io, Europa, Ganymede (najveći mesec u Sunčevom sistemu) i Callisto.
Saturn: najmanje 285 meseca, među kojima su mnogi mali, ali i značajni glavni meseci poput Titana, Mimasa i Enceladusa.
The geysers of Saturn's major moon Enceladus indicate it could have the conditions needed to support extraterrestrial life. | Credit: NASA
Uran: poznato je 28 meseca. U avgustu 2025. teleskop James Webb detektovao je moguće 29. telo skriveno u unutrašnjim, tamnim prstenovima — ali ono još čeka potvrdu i ime od IAU.
Neptun: 16 meseca, uključujući Nereidu i Triton.
Zašto se brojevi stalno menjaju?
U poslednje vreme otkriveno je stotine novih malih iregularnih meseca, naročito oko džinovskih planeta. Od početka 2023. zabeleženo je oko 200 novih iregularnih meseca oko Saturna i oko 20 novih meseca oko Jupitera, kao i nekoliko novih kandidata kod Urana i Neptuna. Napredak teleskopa i metode obrade podataka omogućavaju pronalazak sve manjih i udaljenijih objekata.
Pluto's largest moon Charon is probably big enough to be considered a major moon if it orbited a true planet. | Credit: NASA/JHUAPL/SwRI
Mali sateliti, asteroidi i patuljaste planete
NASA‑in JPL navodi preko 500 satelita malih tela (meseci asteroida i patuljastih planeta), ali taj broj je podložan promenama jer stalno nalazimo nove asteroide i potencijalne domaćine. IAU procenjuje da u spoljnim delovima Sunčevog sistema može postojati >100 neotkrivenih patuljastih planeta, od kojih bi mnoge mogle imati svoje mesece.
Šta nas čeka
Mnogi astronomi smatraju da smo tek na „vrhu ledenog brega“. Edward Ashton procenio je da bi u Sunčevom sistemu moglo biti i do ~10.000 meseca ukoliko se uključe vrlo mali i teško uočljivi objekti. Koliko će vremena biti potrebno da ih sve otkrijemo — ne zna se, ali tempo rasta broja potvrđenih meseca verovatno će nastaviti da raste kako oprema i tehnike napreduju.
Zaključak: Trenutno je poznato ukupno 970 prirodnih satelita u Sunčevom sistemu (mart 2026), ali očekuje se znatan porast kako budu obavljena nova posmatranja i potvrde kandidata.
Pomozite nam da budemo bolji.
