Dezinformacije: Na društvenim mrežama kruže tvrdnje da će Tajvan ostati bez LNG-a za 11 dana zbog problema u Hormuškom moreuzu.
Vladina reakcija: Zvaničnici tvrde da su rezerve dovoljne za mart i april i da postoje planovi hitne nabavke i alternativnih izvora.
Konsekvence: Dugotrajan sukob bi zaista mogao povećati konkurenciju za LNG i cene, ali kratkoročne tvrdnje o „nestanku gasa“ nisu tačne.
Na Tajvan se proširio talas onlajn dezinformacija koje tvrde da će ostrvo ostati bez ukapljenog prirodnog gasa (LNG) za 11 dana zbog poremećaja u Hormuškom moreuzu izazvanih ratom na Bliskom istoku. Vlasti i stručnjaci demantuju takve tvrdnje i upozoravaju da je cilj izazivanje panike i potkopavanje poverenja u državu.
AFP-ovi proverivači činjenica identifikovali su brojne kineskojezične objave (uključujući oko dve desetine video-snimaka na Douyin platformi) koje ponavljaju isti scenarij: da će Tajvan ostati bez LNG-a za 11 dana i da će zbog toga uslediti nestanci struje. Neki postovi takođe kritikuju gašenje nuklearnog reaktora i promovišu Pekinšku ponudu o „mirnom ujedinjenju“ kao rešenje energetske krize.
„Tvrdili su da ćemo ostati bez gasa — to je jednostavno nemoguće,“ izjavio je ministar privrede Kung Ming-hsin u video-snimku objavljenom 9. marta.
Vlada navodi da postoje dovoljne zalihe LNG-a za mart i april, te da snabdevanje nije ozbiljno ugroženo. Ministarstvo privrede je saopštilo da, iako će 22 LNG broda u martu i aprilu prolaziti kroz sada delimično blokirani Hormuški moreuz, manjak se može nadoknaditi hitnim nabavkama i ubrzanim isporukama.
Stručnjaci objašnjavaju da je tehnički maksimum skladištenja LNG-a na Tajvanu približno 11 dana, ali to ne znači automatsko iscrpljenje zaliha. Jedan deo snabdevanja (oko jedne trećine) dolazi iz Katara, a ostali dobavljači uključuju Rusiju, Australiju i SAD. Osim toga, postoji mogućnost preusmeravanja isporuka, uz međudržavnu koordinaciju i hitne kupovine.
Službe bezbednosti prate naloge i sadržaj generisan veštačkom inteligencijom na platformama poput YouTube-a i TikTok-a, koji šire «konzistentan narativ» o neposrednoj opasnosti i potencijalnoj blokadi ostrva.
Dezinformacije su deo šireg informativnog pritiska koji uključuje i političke poruke iz Pekinga — kancelarija za pitanja Tajvana sugerisala je da bi „mirno ujedinjenje“ poboljšalo energetsku bezbednost, što je tajvanska vlada i analitičari ocenili kao deo kognitivnog rata.
Analitičari, uključujući predstavnike think-tankova i univerziteta, upozoravaju da bi dugotrajan rat na Bliskom istoku mogao povećati globalnu konkurenciju za LNG i podići cene, što bi zaista predstavljalo rizik. Međutim, kratkoročne tvrdnje o neposrednom nestanku goriva za 11 dana nisu utemeljene na kompletnom setu podataka i zanemaruju mere kontingencije koje Tajvan ima na raspolaganju.
Zaključak: Iako postoji stvarna ranjivost u smislu ograničenih skladišnih kapaciteta i izloženosti globalnim tržištima, trenutne tvrdnje o skorom potpunom isključenju snabdevanja LNG-om su netačne i služe dezinformacionim ciljevima. Tajvanske vlasti imaju planove za hitne nabavke, alternative snabdevanja i međunarodnu saradnju ako se kriza produbi.
Pomozite nam da budemo bolji.
