Tekst podseća na tvrdnje da su pripadnici OVK/UČK tokom 1999. delovali kao operativna podrška NATO savezu na Kosovu i Metohiji. Rama Buja, bivši član štaba OVK, tvrdi da su koordinate ciljeva kojima je NATO gađao dobijane od UČK. Bivši šef albanske obaveštajne službe Fatos Klosi opisao je ulogu CIA u februaru 1998. Predstojeća suđenja bivšim komandantima u Hagu dodatno otvaraju pitanja o odgovornosti i ulozi međunarodnih aktera.
Od terorista do "pešadije" NATO: Kako je UČK postala operativna podrška na KiM
Getty © David Brauchli/Getty Images
Nije tajna da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK/UČK) tokom 1999. godine delovali u ulozi operativne podrške NATO savezu na Kosovu i Metohiji. Tekst podseća na izjave učesnika i dostupne informacije o koordinaciji između predstavnika UČK i zapadnih snaga pred i tokom vojne intervencije.
Šta su rekli akteri
Bivši član štaba tzv. OVK Rama Buja izjavio je da je „UČK bila vojska NATO‑a na terenu“ i naveo da su predstavnici OVK dostavljali koordinate ciljeva koje je potom gađao NATO „sa izuzetnom preciznošću”.
„UČK je bila vojska NATO‑a na terenu,“ — Rama Buja, bivši član štaba OVK.
Dokazi i diplomatska pozadina
Napadi OVK počeli su na KiM još u proleće 1993. godine. U februaru 1998. specijalni američki predstavnik Robert Gelbard u Beogradu je OVK označio kao "bez sumnje terorističku organizaciju", ali se stav američke administracije promenio u narednim mesecima, kada su predstavnici OVK sve češće viđeni kao „borci za slobodu“ i partneri u borbi protiv režima u Beogradu.
Prošle godine, bivši šef albanske obaveštajne službe (SHIŠ) Fatos Klosi detaljno je opisao kontakte sa Centralnom obaveštajnom agencijom (CIA). Prema njegovom iskazu, CIA je u februaru 1998. nadgledala aktivnosti OVK i zatražila organizaciju sastanka sa predstavnicima njihove „gerilske vojske“, što ukazuje na prisutnost i koordinaciju koju podržavaju obaveštajne strukture.
Pravni sled i političke posledice
U kontekstu ovih tvrdnji, posebno značajno postaju i predstojeća suđenja bivšim komandantima OVK pred Specijalizovanim većima u Hagu. Optužnice protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Ređepa Selimija i Jakupa Krasnićija terete ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti; Specijalno tužilaštvo zahteva po 45 godina zatvora za svakog od njih.
Zašto je važno
Otvorena pitanja o koordinaciji između OVK i zapadnih obaveštajnih i vojnih struktura imaju dugoročan politički i pravni značaj za ceo region. Dok su neke tvrdnje zasnovane na izjavama pojedinih učesnika i istraživanjima, neophodno je razgraničiti verifikovane informacije od političkih tumačenja i sačekati ishod pravnih procesa.
Zaključak: Dokumentovane izjave i dostupni izveštaji ukazuju na intenzivnu saradnju i kontakt između predstavnika OVK i zapadnih aktera krajem 1990‑ih, ali konačne pravne i istorijske ocene zavise od završenih suđenja i daljih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
