Ukratko: Od 28. februara sukob između SAD, Izraela i Irana proširio se na civilnu infrastrukturu širom Bliskog istoka. Napadi su pogodili škole, univerzitete, rafinerije, gasna polja, desalinizacione stanice i podatkovne centre, sa značajnim posledicama po snabdevanje energijom i vodom. Zvanične brojke o žrtvama i razmeri štete variraju i podložne su daljoj verifikaciji; diplomatska i ekonomska posledica sukoba ostaje visoka.
Škole, Voda, Energija: Koje Civilne Ciljeve Su Pogodile SAD, Izrael i Iran? Pregled Štete i Posledica
In this aerial handout picture released by the Iranian Press Center, mourners dig graves during the funeral for children killed in a reported US strike on a primary school in the city of Minab in Hormozgan province on March 3, 2026 [Handout/Iranian Press Center via AFP]
Od 28. februara sukob između Sjedinjenih Država, Izraela i Irana eskalirao je i nekoliko puta proširio dejstva na civilnu infrastrukturu širom Bliskog istoka. Napadi i protivnapadi pogodili su škole, univerzitete, bolnice, rafinerije, gasna polja, postrojenja za desalinizaciju vode, industrijske pogone, banke i podatkovne centre – sa širokim posledicama po bezbednost civila i snabdevanje energijom i vodom.
Žrtve i osnovne tvrdnje
Iranske vlasti tvrde da su u udarima SAD i Izraela poginule hiljade civila i da je pogođeno na desetine hiljada lokacija; te brojke treba tumačiti kao zvanične tvrdnje koje su predmet verifikacije. Prema izveštajima iranskih vlasti, u napadu na školu u Minabu 28. februara poginulo je najmanje 170 osoba, većinom devojčica. Predsednik Donald Trump je demantovao učešće SAD u tom udaru, dok su neke nezavisne istrage (uključujući izveštaje medija i organizacija za ljudska prava) ocenile da je napad mogao biti nameran i da je u njemu verovatno korišćen Tomahawk projektil proizveden u SAD.
Glavne kategorije ciljeva
Škole i univerziteti
Početni udar u Minabu i naredni napadi na visokoškolske ustanove izazvali su snažnu osudu. Iranski mediji i zvaničnici navode da su pogođeni i Iran University of Science and Technology i univerzitet u Isfahanu, uz izveštaje o povredama i šteti. IRGC je najavio napade na institucije koje smatra povezanima sa SAD i Izraelom; američka ambasada u Bagdadu upozorila je na moguće pretnje prema univerzitetima u Iraku.
Smoke rises from Kuwait international airport after a drone strike on fuel storage in Kuwait City on March 25, 2026 [AP Photo]
Nafta, gas i velike energetske instalacije
Napadi su se proširili i na naftne i gasne objekte: Izraelski udari su, prema tvrdnjama, pogodili skladišta goriva i rafinerije u Teheranu, a kasnije i ključno gasno polje South Pars. Iranske kontraakcije uključivale su raketne i dron napade na objekte u Zalivu — među njima su napadi na LNG pogone u Ras Laffanu u Kataru koji su, prema izveštajima, privremeno smanjili kapacitet izvoza.
Desalinizacija i snabdevanje vodom
Desalinizaciona postrojenja u regionu, uključujući u Kuvajtu i na ostrvu Kešm, bila su meta napada. Zbog zavisnosti zalivskih država od desalinizovane vode, ovakvi udari imaju direktan uticaj na snabdevanje pićkom vodom i utiču na bezbednost civilnog stanovništva.
Industrijska infrastruktura, banke i podatkovni centri
Izveštaji navode napade ili štetu na čeličanama u Iranu, aluminijumskim pogonima u Bahreinu i UAE, poslovnim objektima banaka u regionu, kao i na podatkovne centre i AWS infrastrukturu u Bahreinu i UAE. IRGC i prateće agencije objavile su liste ciljeva povezanih sa velikim tehnološkim kompanijama, što je izazvalo evakuacije i privremene prekide rada u nekim bankama i firmama.
Smoke rises after an explosion in the industrial zone, caused by debris after interception of a drone by air defence, according to the Fujairah media office on March 05, 2026, in Fujairah, United Arab Emirates [Christopher Pike/Getty Images]
Hronologija ključnih incidenata (odabrano)
28. feb – Udar na osnovnu školu u Minabu; izveštaji o najmanje 170 žrtava (prema iranskim izvorima).
1. mar – Iran je izveo raketne napade prema Izraelu; izveštaji o civilnim žrtvama u Izraelu.
2.–19. mar – Serija napada dronovima i raketama na energetske objekte u Zalivu i Iranu, uključujući udare na LNG pogone u Kataru i rafinerije u Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji.
8. mar – Izraelski udar na naftne objekte u Teheranu (prema izraelskim navodima, ciljani su skladišni kapaciteti koji podržavaju vojnu infrastrukturu).
27. mar – Izveštaji o udaru na nuklearnu elektranu Bušer; iranska Agencija za atomsku energiju saopštila je da je ovo treći napad na objekat od početka konflikta.
Posledice i rizici
Širenje dejstava na civilne ciljeve dovelo je do prekida snabdevanja energijom i vodom u nekim delovima Zaliva, ekonomskih gubitaka u milijardama dolara (prema procenama za pogođene LNG kapacitete) i povećane zabrinutosti za bezbednost civila i kritične infrastrukture. Takođe su porasle tenzije oko bezbednosti digitalne infrastrukture i međunarodnih finansijskih centara u regionu.
Sta treba pratiti
Važno je pratiti nezavisne verifikacije tvrdnji o odgovornosti za pojedinačne napade, dalje informacije o civilnim žrtvama i stanje kritične infrastrukture (posebno gasnih polja, rafinerija i postrojenja za desalinizaciju), kao i diplomatske napore za smanjenje eskalacije.
Izvori i napomene: U tekstu su korišćeni zvanični navodi iranskih i regionalnih vlasti, izveštaji medija i organizacija za ljudska prava. Gde su navedene tvrde cifre i optužbe, one su predstavljene kao izjave relevantnih strana i predmet su nezavisne verifikacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
