Rat protiv Irana poremetio je oko 20% svetske proizvodnje nafte i podstakao Aziju da traži alternativne izvore, pre svega rusku sirovu naftu. SAD su privremeno ublažile sankcije za pošiljke na moru, ali su raspoložive količine ograničene i već rezervisane od strane Kine i Indije. Filipini su proglasili energetsku vanrednu situaciju, dok region oseća rast cena i pritisak na snabdevanje. Analitičari upozoravaju da je ruski izvoz blizu svog maksimuma i da su kratkoročna rešenja ograničena.
Azijske zemlje traže rusku naftu dok rat sa Iranom preseče oko 20% svetske ponude
FILE - A sign announcing 'Diesel fuel has run out' is displayed on a gas staton, in Prajuab Kirikhan, Thailand, Wednesday, March 18, 2026. (AP Photo/Grant Peck, file)(ASSOCIATED PRESS)
Azijske zemlje sve intenzivnije traže rusku sirovu naftu nakon što je mesec dana dugački sukob koji su pokrenule SAD i Izrael protiv Irana presekao procenat blizu 20% globalne proizvodnje nafte. Prekid prometa kroz Hormuški moreuz i uključivanje Iranom podržanih Huti pobunjenika dodatno ugrožavaju pomorski saobraćaj i dovode do naglog rasta potražnje za drugim izvorima energije.
FILE - Liberia-flagged tanker Shenlong Suezmax, carrying crude oil from Saudi Arabia, that arrived clearing the Strait of Hormuz, is seen at the Mumbai Port in Mumbai, India, Thursday, March 12, 2026. (AP Photo/Rafiq Maqbool, file)(ASSOCIATED PRESS)
Kako su države reagovale
Da bi ublažio pritisak na snabdevanje, Vašington je privremeno ublažio primenu nekih sankcija na pošiljke ruske nafte koje su već bile na moru — najpre za Indiju, a potom i za druge kupce. Kao rezultat toga, deo tereta je brzo rezervisan, pre svega od strane Kine i Indije, dok su države jugoistočne Azije počele da traže alternativne dobavljače.
FILE - A jeepney driver poses after receiving cash assistance from the government to help in their livelihood as oil prices continue to rise, Wednesday, March 25, 2026, in Quezon city, Philippines. (AP Photo/Aaron Favila, file)(ASSOCIATED PRESS)
Ko kupuje i kolike su mogućnosti
Kina i Indija su već bile najveći kupci ruske sirove nafte pre eskalacije sukoba, a za Aziju su sada otvorena ograničena količina tankera: prema podacima Kpler-a, oko 126 miliona barela ruske sirove nafte je trenutno na moru i predmet je konkurencije. Iako je ruski izvoz u martu bio oko 3,8 miliona barela dnevno — blizu nivoa iz sredine 2023. — stručnjaci upozoravaju da Moskva teško može znatno povećati dalji izvoz zbog logističkih, proizvodnih i bezbednosnih ograničenja.
FILE - People store fuel in a plastic can at a petrol pump amid fears of a possible shortage due to the US Iran war, in Srinagar, Indian controlled Kashmir, Wednesday, March 25, 2026. (AP Photo/Mukhtar Khan, file)(ASSOCIATED PRESS)
Posledice po Jugoistočnu Aziju
Filipini su proglasili energetsku vanrednu situaciju i prvi put posle nekoliko godina uvezli rusku sirovu naftu, dok su Indonezija, Tajland i Vijetnam takođe izrazili interes. U nekim zemljama rastu redovi na pumpama, avio-kompanije razmatraju štednju goriva, a vlade uvode hitne mere pomoći za najugroženije grupe. U Tajlandu su cene goriva porasle nakon ukidanja subvencija, što dodatno opterećuje industriju i transport.
FILE - Motorists wait to get fuel at a pump, fearing a possible fuel shortage due to the US Iran war, in Srinagar, Indian controlled Kashmir, Wednesday, March 25, 2026. (AP Photo/Mukhtar Khan, file)(ASSOCIATED PRESS)
Izazovi i rizici
Glavni izazovi su ograničene količine dostupnih tank-kargoa na moru, blizina i brzina isporuke (kojima ruski tankeri često imaju prednost), kao i mogućnost prekida ruskog izvoza zbog vojnog konflikta i ciljanih napada. Sa druge strane, Kina ima velike strateške zalihe (procene stavljaju kopnene zalihe na oko 1,2 milijarde barela), što joj daje prostor da ublaži kratkoročne šokove i eventualno preusmeri delove isporuka ka drugim, manje imućnim uvoznicima.
„Pravi problem je koliko tereta je još dostupno u ovom tržištu,” kaže Muyu Xu iz Kpler-a, podsećajući da su kratkoročna rešenja često samo odlaganje većeg problema snabdevanja.
Analitičari upozoravaju da kratkoročne kupovine i uvođenje novih snabdeva teško mogu nadomestiti gubitak dugoročnih količina iz regiona Bliskog istoka, naročito pred letnji vrhunac potražnje. Za siromašnije i udaljenije zemlje alternativa iz SAD, Južne Amerike ili Zapadne Afrike može stići tek za nekoliko meseci, što dodatno pojačava pritisak sada.
Šta pratiti: odluku SAD o eventualnom produženju izuzeća od sankcija, dinamiku narudžbina tenkera na moru, i uticaj rasta cena goriva na društvenu stabilnost i industrijsku proizvodnju u Jugoistočnoj Aziji.
Pomozite nam da budemo bolji.
