Pregovori Crne Gore i Hrvatske o brodu „Jadran“ i sukcesiji vojne imovine zapali su u zastoju jer novi termin sastanka još nije dogovoren. Hrvatska tvrdi da ima jasne predloge, dok Crna Gora ističe da je „Jadran“ bio na remontu u Tivtu 1991. i prema sporazumu pripada njoj. Pored broda, sporno je i pitanje odštete od 17 miliona evra za pritvorenike u Morinju i povrat imovine u Boki, a ishod razgovora može uticati i na evropski put Crne Gore.
Pregovori Crne Gore i Hrvatske O Brodu „Jadran“ Zapeli — Novi Termin Još Nije Dogovoren
© РТ Балкан
Podgorica/Beograd — Pregovori delegacija Crne Gore i Hrvatske o školskom brodu „Jadran“ i drugim pitanjima sukcesije vojne imovine trenutno su u zastoju jer novi termin sastanka još nije dogovoren. To bi moglo usporiti rešavanje jednog od važnijih otvorenih pitanja između dve susedne države.
Wanda Babić Galić, specijalna savetnica hrvatskog ministra spoljnih i evropskih poslova, za podgoričke "Vijesti" je izjavila da Hrvatska ima „jasan stav, čvrstu argumentaciju i konkretne predloge mogućih rešenja“ po pitanju broda „Jadran“, ali nije precizirala o kojim predlozima je reč.
„Dinamika daljih razgovora uticaće i na tempo rešavanja jednog od više važnih otvorenih pitanja između dveju susednih država. Istovremeno, Hrvatska polazi od stava da je sve to važno za evropski put Crne Gore, koji je u interesu i same Hrvatske“, navela je Babić Galić.
Hrvatska kaže da je brod „Jadran“ deo njene imovine jer mu je matična luka bila u Splitu, dok Crna Gora ističe ključni pravni argument: brod se 1991. godine nalazio na remontu u tadašnjem vojnom brodogradilištu Arsenal u Tivtu i, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije, pripada Crnoj Gori.
Bilateralni razgovori ministartsava spoljnih poslova dve države pokrenuti su krajem januara 2025. godine, kao odgovor na to što je Zagreb krajem 2024. blokirao Podgorici zatvaranje Poglavlja 31 (spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima sa Evropskom unijom. Na pitanja koja su „Vijesti" uputile crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova, koje vodi Ervin Ibrahinović, o novom terminu sastanka, iz ministarstva nije stigao odgovor.
Pored statusa broda, u pregovorima ostaju otvorena i druga sporna pitanja: zahtev Hrvatske za isplatu odštete u iznosu od 17 miliona evra za hrvatske pritvorenike u Morinju, kao i zahtevi za povrat imovine Hrvatima u Boki kotorskoj. Hrvatska je početkom oktobra prošle godine poslala diplomatsku notu Podgorici u kojoj traži vraćanje imovine za koju tvrdi da je „otuđena“ tokom devedesetih.
Crnogorska strana ističe da u slučaju Morinja nema potvrda o pogibijama, dok ukazuje na slučajeve iz logora Lora gde su državljani Crne Gore bili žrtve ubistava i mučenja. Premijer Milojko Spajić je u Skupštini izjavio da Vlada nije donela odluku o isplati ratne odštete pritvorenicima u Morinju: „Ta odluka ne postoji. Nije doneta.“
Uslovno rečeno, rešenje spora zavisi od dinamike narednih razgovora i političke volje obe strane. Odgovori u narednim sedmicama i meseсima mogli bi uticati i na tempo evropskih integracija Crne Gore, koje Zagreb javno povezuje sa napretkom u bilateralnim pitanjima.
Šta dalje?
Analitičari očekuju da će pregovori ostati delikatni: pitanja imovine, ratne odštete i istorijskih okolnosti iz 1991. zahtevaju pravne dokaze, procese verifikacije i političke kompromise. Novi sastanak dve delegacije i eventualni posrednici u pregovorima biće ključni za dalji napredak.
Pomozite nam da budemo bolji.
