Smanjena pomoć u hrani za stotine hiljada Rohingya u kampovima u Bangladešu — rastu strahovi od gladi i bekstva

Stotine hiljada Rohingya koji žive u prenatrpanim i nehigijenskim kampovima u Bangladešu suočiće se od srede sa smanjenjem novčane pomoći za hranu, što je izazvalo strah i proteste među stanovništvom.

U kampovima boravi oko 1,2 miliona Rohingya. Dosad je svako dobijao 12 dolara mesečno po osobi — iznos koji mnogi smatraju nedovoljnim — a sada će po novom, trostepenom sistemu Svetskog programa za hranu (WFP) iznosi varirati prema proceni potreba domaćinstava.

Prema novom modelu, oko 17% ljudi biće svrstano u grupu koja će primati samo 7 dolara mesečno, dok će približno trećina, koju je WFP označio kao "ekstremno prehrambeno ugroženu" (npr. domaćinstva na čelu sa decom), nastaviti da prima 12 dolara.

Šta kaže WFP i šta kažu lokalni zvaničnici

WFP ističe da promena nije povezana sa prošlogodišnjim padom donacija i upozorava da termin "smanjenje racija" podrazumeva smanjenu podršku ispod preporučenog minimuma od 2.100 kalorija dnevno. Agencija tvrdi da će, čak i uz izdvajanje od 7 dolara, korisnici moći da zadovolje minimalne kalorijske potrebe.

"Plan osigurava da uz diferentirane veličine paketa svi Rohingya nastave da zadovoljavaju svoje minimalne prehrambene potrebe", navodi WFP.

Međutim, lokalni zvaničnici i sami stanovnici kampova kažu da je reč o stvarnom smanjenju pomoći. Komesar za izbeglice Bangladeša Mohammad Mizanur Rahman upozorava da će smanjenje pogoršati očaj, podstaći pokušaje bekstva iz kampova i dovesti do opadanja javnog reda i mira.

Posledice koje se već vide

Stanovnici opisuju stanje kao alarmantno: roditelji se plaše da neće moći da hrane decu, a rizici za najranjivije — decu i žene — su sve veći. Protesti protiv novog sistema već su počeli, a na transparentima je poruka: "Hrana je pravo, ne izbor".

FILE - Rohingya refugee women and children walk along a street in the Rohingya refugee camp in Cox's Bazar, Bangladesh, Nov. 21, 2025. (AP Photo/Mahmud Hossain Opu, File)(ASSOCIATED PRESS)

Ove promene dolaze posle ozbiljnog pada međunarodnog finansiranja: prošlogodišnje smanjenje donacija, posebno iz SAD i drugih zemalja, nanelo je WFP-u veliki udarac (agencija je izgubila oko trećine finansiranja). Prethodno, 2023. godine WFP je bio primoran da smanji izdvajanja na 8 dolara mesečno, što je dovelo do toga da 90% stanovnika nije imalo adekvatan obrok, a 15% dece je patilo od akutne pothranjenosti — najviši zabeleženi nivo u kampovima.

Programi podrške bili su oko 50% finansirani 2025. godine, dok su ove godine finansirani sa samo 19%, navodi se u izveštajima humanitarnih agencija.

Mogućnosti i rizici za Rohingyu

Mnogi stanovnici razmatraju ekstremne opcije: povratak u Mjanmar, uprkos jasnim bezbednosnim pretnjama, ili opasne pokušaje prelaska mora ka Maleziji, često u pretrpanim i nesigurnim čamcima. Zbog zabrane rada u Bangladešu i ograničenih opcija preživljavanja, smanjenja pomoći mogu dodatno podstaknuti ilegalne i rizične puteve za spasenje.

Mohammed Rahim, otac troje dece čija je pomoć svrstana u nižu kategoriju (7$), kaže: "Ne znamo kako ćemo izdržati — deca će najviše stradati." On i drugi stanovnici ističu i povećan rizik od otmica, trgovine ljudima, ranijih brakova i prisilnog rada među decom.

Širi kontekst

Ista vojska koja je 2017. izvršila brutalne napade nad Rohingy — događaj koji su SAD označile kao genocid — i dalje kontroliše Mjanmar nakon državnog udara 2021. godine, što praktično onemogućava siguran povratak izbeglica.

Humanitarne agencije pozivaju donatore na brzo i povećano finansiranje kako bi se izbegao humanitarni kolaps u kampovima. Dok trajno rešenje ostaje političko i diplomatsko, hitna pomoć je ključna da se spreče najgori scenariji — širjenje gladi, porast smrtnosti među decom i eksplozija nezakonitih migracija.

Ključni podaci: oko 1,2 miliona ljudi u kampovima; novi raspon pomoći: 7$–12$ mesečno; preporučeni minimum 2.100 kcal dnevno; programi oko 19% finansirani ove godine.