Johns Hopkins je razvio personalizovane "digitalne blizance" srca koji pomažu da se preciznije odrede ciljevi ablacije kod ventrikularne tahikardije. U pilot-studiji odobrenoj od strane FDA za 10 pacijenata, osam je ostalo bez ponovljenih aritmija više od godinu dana, a većina je prekinula terapiju lekovima protiv aritmije. Metoda obećava kraće i bezbednije procedure, ali su neophodna veća istraživanja.
Digitalni blizanci srca omogućili precizniju ablaciju — pilot-studija Johns Hopkins donosi ohrabrujuće rezultate
This image from video provided by Johns Hopkins University in March 2026 shows a digital twin of a heart belonging to a patient with an irregular heartbeat being used to simulate treatment approaches. (Johns Hopkins University via AP)(ASSOCIATED PRESS)
Vašington — Naučnici su razvili personalizovane virtuelne replike bolesnih srca, tzv. digitalne blizance, koje su toliko precizne da njihovo „lečenje“ pomaže lekarima da efikasnije ciljaju problem u stvarnom srcu.
Kako funkcionišu digitalni blizanci?
Modeli se prave na osnovu naprednih MRI snimaka i dodatnih podataka od svakog pacijenta. Na ekranu se prikazuju boje (plava, zelena, žuta, narandžasta) koje ilustruju kretanje elektro-talasa kroz srčanu komoru i mesto na kojem talas zapinje zbog oštećenog tkiva. Takav zastojski često se ponašaju kao vrtlog ili kružna putanja — tipičan mehanizam ventrikularne tahikardije.
Šta je urađeno u studiji?
Tim sa Johns Hopkins University kreirao je prilagođene ciljeve ablacije za 10 pacijenata uz odobrenje Uprave za hranu i lekove (FDA). Kardiolozi su tokom zahvata koristili te ciljane tačke kao vodič, umesto da dugo traže problematična mesta metodom pokušaja i greške.
Više od godinu dana nakon zahvata, osam od 10 pacijenata nije zabeležilo ponovljene aritmije, dok su preostala dva imala samo po jedan kratak epizodni nalet tokom perioda oporavka. Svi osim dvoje pacijenata prestali su da uzimaju lekove protiv aritmije.
Zašto je ovo važno?
Ventrikularna tahikardija je teška za lečenje i jedan od glavnih uzroka iznenadne srčane smrti — u SAD se njenom posledicom godišnje pripisuje oko 300.000 smrti. Standardna uspešnost ablacije često se navodi oko 60%; u pilot-studiji Johns Hopkinsa rezultati su bili bolji, što pokazuje potencijal digitalnih blizanaca da povećaju efikasnost tretmana.
Još jedna prednost je mogućnost da se ukloni manje zdravog tkiva jer se cilja tačno kritično mesto. To može da skrati trajanje intervencije, smanji rizike i ubrza oporavak pacijenata.
Ograničenja i naredni koraci
Studija je veoma mala (10 pacijenata) i služi kao pilot. Potrebne su veće, multi-centarske studije da bi se potvrđivale sigurnost i efikasnost ove metode. Tim već planira širenje ispitivanja i testira pristup i kod atrijalne fibrilacije, a druge grupe istražuju primenu digitalnih blizanaca u onkologiji i drugim oblastima medicine.
„Prvo lečimo blizanca, pa onda pacijenta — da li je uspelo? I ako jeste, pojavljuju li se nove stvari koje zahtevaju drugačiji pristup?“ — dr Natalia Trayanova, biomedicalni inženjer, Johns Hopkins.
Ovo otkriće predstavlja primer kako tehnologije iz industrije i vazduhoplovstva mogu da se primene u medicini radi personalizovanog i preciznijeg lečenja.
Vesti: Izvor izveštaja i studije: New England Journal of Medicine; izvor teksta: Associated Press. AP Health and Science Department prima podršku od Howard Hughes Medical Institute i Robert Wood Johnson Foundation; AP je samostalan u odgovornosti za sadržaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
