Artemis II Poletela: Ljudi Ponovo Kruže Oko Meseca Posle Više Od 50 Godina

NASA je 1. aprila uspešno lansirala misiju Artemis II — prvu posadnu misiju koja će kružiti oko Meseca nakon više od pola veka. Četvoroastronauta će tokom približno 10 dana testirati Orion kapsulu i sisteme potrebne za buduća sletanja na Mesec i za dublje letove u svemir.

Tok priprema i odlaganja

Lansiranje je više puta odloženo zbog tehničkih problema koji su otklonjeni pre konačnog poleta. Uoči konačnog termina, NASA je u decembru 2025. odredila rok da Artemis II poleti pre kraja tog meseca. Moguće februarsko lansiranje prekinuto je tokom "wet dress rehearsal" probe zbog curenja vodoničnog goriva iz priključka na lansirnom tornju. Martovsko prozor je izgubljeno zbog otkrića curenja helijuma, a neposredno pre samog poleta inženjeri su otklonili kvar na bateriji u Launch Abort Systemu — sigurnosnom sistemu koji bi u slučaju IIužnog kvara omogućio hitno izbacivanje posade.

Dan lansiranja i ključni momenti

Posada je poletela 1. aprila u 18:35 CDT (23:35 BST). Tokom desetominutnog odbrojavanja astronauti su iz kabine Orion delili poruke: "Idemo za naše porodice" (pilot Victor Glover), "Idemo za naše timove" (mission specialist Christina Koch) i "Idemo za čitavo čovečanstvo" (mission specialist Jeremy Hansen). Publika ispred Kennedyjevog svemirskog centra i naučni timovi pratili su uspon, uključujući odvajanje dvaju potisnih blokova koji su raketu ubrzali iznad 10.000 mph (oko 16.100 km/h). Po prelasku Kármánove linije posada je zvanično ušla u svemir, a komandant Reid Wiseman opisao je prizor kao "sjajan".

[BBC]

Ciljevi misije

• Testiranje Orion kapsule: ručno upravljanje u Zemljinoj orbiti, provere navigacije i upravljanja za buduća pristajanja.
• Provere sistema daleko iza Meseca: testovi životne podrške, pogonskih sistema, napajanja i komunikacija na tački nekoliko hiljada kilometara iza Meseca.
• Biomedicinski podaci: prikupljanje zdravstvenih i radnih podataka posade u bestežinskom stanju i pri povišenim nivoima zračenja u odnosu na ISS.

Posada i istorija

Četvoro astronauta misije su Reid Wiseman (komandant), Victor Glover (pilot), Christina Koch (mission specialist) i Jeremy Hansen (mission specialist). Hansen iz Kanadske svemirske agencije postaje prvi Kanađanin koji ide tako blizu Meseca — važan istorijski podvig za Kanadu. Artemis II je prvi posadni let ogromnog raketnog sistema Space Launch System (SLS) i Orion kapsule.

Vraćanje na Zemlju

Nakon završetka orbitalnog dela, posada će se vratiti u atmosferu i sleteti (splashdown) u Tihi okean uz zapadnu obalu SAD. Povratak uključuje intenzivan re‑ulazak kroz atmosferu i balistički ili kontrolisani pad u more, nakon čega sledi spasilačka operacija.

Šta sledi — Artemis program i međunarodna saradnja

Artemis II priprema teren za naredne misije: Artemis III (planirana 2027.) ima za cilj probni doking i proveru lunarnog landera, dok je Artemis IV (planirana 2028.) ključna misija koja treba da dovede ljude na južni pol Meseca. NASA je odabrala dva komercijalna landera — SpaceX Starship i plovilo kompanije Blue Origin — i odluka o raspodeli misija biće doneta kasnije.

[BBC]

U širem međunarodnom kontekstu, evropski i japanski astronauti trebalo bi da se priključe kasnijim misijama. Kina, Rusija i Indija takođe imaju ambicije za lunarne misije u narednoj deceniji, iako su rokovi i mogućnosti podložni promenama.

Kratka istorijska perspektiva

Poslednje ljudsko sletanje bilo je tokom misije Apolo 17 u decembru 1972. Ukupno je 24 osobe putovalo do Meseca, od kojih je 12 kročilo na njegovu površinu; danas je petoro od tih astronauta još živo. Artemis program teži ponovnom uspostavljanju stalnog prisustva ljudi na Mesecu, uz modernu tehnologiju i saradnju s komercijalnim partnerima, a dugoročno i pripremu za ljudske misije na Mars.

Napomena: Posada nosi i lične predmete koji će biti zasebna tema članaka i reportaža, dok će detalji o daljim misijama i izboru landera biti objavljeni kako se program bude razvijao.