Predsednik Donald Trump zapretio je napadima na iransku infrastrukturu, uključujući moguće desalinizacione fabrike, što je izazvalo upozorenja stručnjaka. Desalinizacija je ključna za snabdevanje oko 62 miliona ljudi u Zalivu; oštećenja tih postrojenja mogu dovesti do akutne nestašice vode i masovnih preseljenja. Ciljanje civilne infrastrukture nosi ozbiljne pravne i humanitarne posledice i može destabilizovati ceo region.
Pretnje Gađanjem Postrojenja Za Desalinizaciju U Zalivu: Kako Bi Rat Mogao Ugroziti 62 Miliona Ljudi
Smoke rises after explosions struck the northeastern, western, and central areas amid Israeli attacks in Tehran, Iran on April 1, 2026. —Tolga Akbaba/Anadolu—Getty Images
Kako sukob između SAD i Irana ulazi u svoju petu nedelju, predsednik Donald Trump je zapretio udarima na iransku kritičnu infrastrukturu, uključujući i mogućnost napada na postrojenja za desalinizaciju. Stručnjaci upozoravaju da bi takve pretnje i eventualni napadi mogli otvoriti novi i posebno opasan front — direktno ugrožavajući snabdevanje pijaćom vodom za milione ljudi u regionu.
Šta rade postrojenja za desalinizaciju?
Postrojenja za desalinizaciju pretvaraju slanu ili brakšnu vodu u vodu pogodnu za piće i industrijsku upotrebu, najčešće pomoću procesa reverzne osmoze. U regionima sa malo slatke vode, kao što je Zaliv, desalinizacija je ključna za snabdevanje gradova, poljoprivrede i industrije.
Zašto je region ranjiv?
Pustinjska klima i ograničeni izvori slatke vode čine države Zaliva izuzetno zavisnim od desalinizacionih kapaciteta. Šest zalivskih država — Bahrein, Kuvajt, Oman, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati — oslanja se na desalinizaciju kako bi obezbedile vodu za približno 62 miliona ljudi.
Dosadašnji incidenti i optužbe
U ranijim fazama konflikta, desalinizaciona postrojenja u Kuvajtu i UAE pretrpela su indirektna oštećenja usled raketnih i dron napada, dok su u Bahreinu i Iranu zabeleženi navodni direktni napadi. Iranski zvaničnici su optuživali SAD za udar na postrojenje koje je snabdevalo 30 sela, što su američke vlasti demantovale. Bilo je i tvrdnji da su određeni napadi bili povezani sa trećim stranama.
Auroop Ganguly, profesor na Northeastern University: „Sa sušama, klimatskim promenama, urbanizacijom i rastom stanovništva, pristup vodi postaje sve ozbiljniji problem. Zavisnost od desalinizacije raste.”
Matin Mirramezani (projekt Iran 2040, Stanford) podseća da bi prekid rada desalinizacionih postrojenja u susednim državama mogao izazvati akutan, kratkoročan humanitarni raseljenički talas, dok su problemi u Iranu više dugoročni i strukturani.
Pravni i humanitarni rizici
Ciljanje civilne infrastrukture, uključujući postrojenja za snabdevanje vodom, može predstavljati kršenje međunarodnog humanitarnog prava i potencijalno ratni zločin prema Ženevskim konvencijama. Osim neposrednih ljudskih posledica, namerni napadi na vodne objekte imaju potencijal da destabilizuju čitav region i izazovu šire humanitarne krize.
Moguće posledice eskalacije
Iako bi američki napadi na iranska desalinizaciona postrojenja možda manje uticali na unutrašnje snabdevanje Irana, veći rizik predstavlja mogućnost iranskog protivudara na desalinizacione kapacitete u Zalivu. To bi moglo izazvati prekide snabdevanja, nestašice vode i masovna preseljenja u pogođenim državama.
Zaključak: Normalizacija udara na civilnu infrastrukturu postavlja opasan presedan: ako velike sile smatraju takve ciljeve prihvatljivim, ostale države mogu slediti isti obrazac, a najugroženiji će uvek biti civili. Očuvanje vodne infrastrukture i poštovanje međunarodnog prava ključni su za sprečavanje humanitarne katastrofe u regionu.
Pomozite nam da budemo bolji.
