Mogu Li SAD Zapleniti Obogaćeni Uranijum Irana? Rizici, Tehnička Izvodljivost i Alternativa

Američki zvaničnici navodno razmatraju slanje specijalnih snaga u Iran radi zaplene zaliha visoko obogaćenog uranijuma. Stručnjaci upozoravaju da bi takva kopnena operacija bila tehnički veoma zahtevna, opasna po ljudske živote i okruženje, i politički eksplozivna.

Šta Iran poseduje i gde je skladišteno

Prema ocenama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) i izjavi njenog direktora Rafaela Grossija početkom marta, Iran trenutno raspolaže okvirno sa ~440 kg uranijuma obogaćenog do 60% — nivom od kojeg je dalji prelazak na 90% (stepen koji se obično povezuje sa proizvodnjom bojevih glava) znatno brži. Ta količina je, teoretski, dovoljna za više od deset nuklearnih bojevih glava, mada bi stvarna primena zahtevala dodatne korake i tehnologiju.

Grossi je naveo da je značajan deo materijala verovatno uskladišten u tunelskom kompleksu u Isfahanu, dok se drugi delovi nalaze u Natanzu i Fordou — lokacijama koje su, prema izveštajima, bile cilj udara u prethodnim fazama sukoba.

Glavni operativni i bezbednosni izazovi

Čak i uz tačne obaveštajne podatke o lokaciji, upućivanje kopnenih snaga na iznošenje obogaćenog uranijuma nailazi na brojne probleme:

This image from an Airbus Defence and Space’s Pléiades Neo satellite shows a truck in the upper lefthand corner that analysts believe was carrying highly enriched uranium to a tunnel in the compound of the Isfahan Nuclear Technology Center, in Isfahan, Iran, on June 9, 2025 [Airbus Defence and Space© via AP]

• Udaljenost i logistika: Isfahan je više od 480 km udaljen od obale, što znači velike transportne potrebe kroz aktivnu zonu sukoba i potrebu za teškom mehanizacijom (bageri, vozila za podizanje i specijalizovana oprema).
• Vođenje borbi i držanje perimetra: Operacija bi zahtevala uspostavljanje i održavanje širokog bezbednosnog perimetra dok traju iskopavanja — izloženost snajperskoj, artiljerijskoj i vazdušnoj pretnji povećava rizik.
• Hemijska i radiološka opasnost: Stručnjaci smatraju da se obogaćeni uranijum najverovatnije skladišti u obliku uranijum-hexafluorida (UF6). Taj gas je hemijski reaktan i pri kontaktu s vlagom stvara veoma toksične i korozivne supstance (npr. uranil-fluoride). Oštećenje cilindara može izazvati hemijsko trovanje, kontaminaciju i radiološke rizike za osoblje.
• Rizik od nepotpunog uklanjanja: Ako se ne uklone svi kontejneri ili ako deo materijala preživi, Iran bi mogao ponovo upotrebiti preostale zalihe za ubrzavanje svojeg programa.

Moguće opcije delovanja

Stručnjaci obično izdvajaju tri glavne opcije:

• Kopnena zaplena: Direktno uklanjanje materijala iz podzemnih skladišta. Najrizičnija opcija zbog logistike, borbenih uslova i hemijskih opasnosti.
• Uništenje na licu mesta: Postoje specijalne jedinice (npr. Army Nuclear Disablement Teams) obučenе za neutralizaciju nuklearnog materijala, ali eksplozija ili oštećenje cilindara bi hemijski i ekološki kontaminirali okolinu i ne bi nužno garantovalo da je sav materijal uništen.
• Diplomatsko rešenje i nadzor: Najmanje rizična opcija je dogovor kojim bi zalihe ostale pod međunarodnim nadzorom, bile „downblendovane“ (smanjenje nivoa obogaćenja) ili bezbedno prebačene uz saglasnost iranskih vlasti i uz prisustvo IAEA.

„Da pošaljete napredne jedinice da opkole područje, započnu iskopavanja čije trajanje je nemoguće kvantifikovati, a pritom ostanu bezbedne od gotovo konstantne paljbe — to je rizično i neizvodljivo,“ rekao je Jason Campbell, viši saradnik u Middle East Institute.

Istorijski primer i mogućnosti IAEA

Postoje istorijski primeri premeštanja obogaćenog uranijuma uz međunarodnu koordinaciju: u operaciji Project Sapphire 1994. SAD su u saradnji s vlastima Kazahstana i IAEA iznele oko 600 kg oružjem pogodnog uranijuma. Ta operacija je bila tajna, složena i izvedena u vremenu relativne bezbednosti i političke koordinacije — uslovi koji trenutno ne postoje u Iranu dok traju napadi.

Direktor IAEA je izjavio da agencija razmatra opcije, ali i podvukao: „Nešto slično ne može se izvesti dok traju bombardovanja.“

Zaključak

Teoretski je moguće ukloniti ili neutralisati obogaćeni uranijum, ali praktična izvodljivost takve operacije sada je izuzetno mala zbog kombinacije vojne opasnosti, tehničkih i hemijskih rizika, te političkih komplikacija. Diplomatija i međunarodni nadzor ostaju najsigurnije i najrealističnije opcije za smanjenje rizika od širenja nuklearnog materijala.