Ratni sukobi i udari na ključne gasne objekte u Zalivu znatno su poremetili globalno snabdevanje LNG-om, što je iz viška ping-pong pakistanskog LNG-a brzo pretvorilo u nestašicu. Katar je proglasio force majeure, pošiljke su drastično opale, a Pakistan, zavistan od Katara i UAE, suočava se sa rastom cena i rastućim kružnim dugom. Vlada vraća domaću proizvodnju i razmatra uvoz uglja i planirana isključenja struje (2–3 sata dnevno) kao kratkoročne mere.
Kako sukob oko Irana pretvara pakistanski višak LNG-a u naglu energetsku nestašicu
Gasfield
Na početku 2026. Pakistan je iznenada prešao iz stanja viška uvezenog ukapljenog prirodnog gasa (LNG) u ozbiljan manjak. Pad potražnje tokom poslednjih godina, rast solarne energije i rigidni dugoročni ugovori doveli su zemlju u ranjivu poziciju — a izbijanje oružanog sukoba u regionu ubrzalo je prelamanje ponude na globalnom tržištu.
Pozadina: od viška do rizika
Potražnja za LNG u Pakistanu pala je sa vrha od 8,2 miliona tona 2021. na oko 6,1 miliona tona krajem 2025. godine, delom zbog obilnog uvoza solarnih panela i smanjenog rada industrije. Vlada je u prethodnom periodu prodavala višak pošiljki drugim zemljama i privremeno smanjivala domaću proizvodnju kako bi izbegla kvarove u mreži i umanjila finansijske gubitke.
Šok u snabdevanju nakon sukoba
Prema višestrukim izveštajima, sukobi u regionu doveli su do udara na ključne objekte u Zalivu. Doha je 2. marta, navodno nakon udara na kompleks Ras Laffan, proglasila "force majeure" i privremeno obustavila deo proizvodnje. QatarEnergy je kasnije saopštio da su štete i prekidi doveli do smanjenja proizvodnje, dok su neki izvori govorili o smanjenju od oko 17% i proceni potrebnih popravki koja može trajati godinama.
QatarEnergy’s liquefied natural gas (LNG) production facilities, amid the US-Israeli conflict with Iran, in Ras Laffan Industrial City, Qatar March 2, 2026. [Stringer/Rueters]
Važno je napomenuti da su pojedine dramatične tvrdnje o ratu i o žrtvama na najvišem političkom nivou iz izvornih tekstova predstavljene kao izveštaji; neke od tih tvrdnji nisu nezavisno verifikovane u svim izvorima. U ovom pregledu koristimo proverene podatke o energetskim posledicama (prekidi isporuka, proklamacija force majeure, pad pošiljki i rast cena), a dramatični geopolitički detalji se navode kao izveštaji tamo gde to nijedna nezavisna agencija nije potvrdila.
Zašto je Pakistan posebno ranjiv
Pakistan pokriva dnevne potrebe za gasom iz tri izvora: domaća polja (~2.700 miliona kubnih stopa dnevno), uvezeni LNG iz Katara i UAE (~600 miliona kubnih stopa kada je snabdevanje normalno) i bocáni LPG za ruralna domaćinstva (više od 60% iz Irana, takođe pogođeno prekidima). Zavisnost od dve države (Qatar i UAE čine oko 99% uvoza prema firmi Kpler) i gotovo nepostojanje velikih skladišta čine zemlju osetljivom na prekide u isporukama.
Finansijske posledice
Pad potrošnje LNG-a za oko 1,21 milion tona u 2025. i nedovoljni kapaciteti skladištenja prisilili su vlasti da višak plasiraju u domaće mreže po gubitku, što je dodatno uvećalo kružni dug. Prema podacima regulatora i nezavisnih istraživača, kružni dug u gasnom sektoru iznosi oko 3,3 biliona pakistanskih rupija (~11 milijardi USD), a nepovoljni ugovorni obaveze za nepoželjne pošiljke do 2031. procenjene su na ~5,6 milijardi USD.
Men load solar panels on a rickshaw (tuk tuk) at a market, in Karachi, Pakistan March 26, 2025. [File photo: Akhtar Soomro/Reuters]
Cene i tržišne reakcije
Pre sukoba, krajem februara, državne kompanije su kupovale cargo po prosečnoj ceni od oko 10,47 USD/MMBtu; po izbijanju krize, dve pošiljke sredinom marta plaćene su oko 12,49 USD/MMBtu — skok od približno 19% u mesec dana, što odražava zatezanje globalnih uslova.
Operativni i politički odgovori
Vlada je počela da vraća domaću proizvodnju koju je ranije ograničila (procena oko 350–400 miliona kubnih stopa dnevno držana u rezervi). Pominju se i opcije kao što su veći uvoz uglja, veći angažman hidroelektrana i štednja energije. Analitičari upozoravaju da ni te mere možda neće u potpunosti nadoknaditi prekid isporuka LNG-a, posebno tokom letnjih vrhunaca potrošnje.
Analitički uvid: Rigidni dugoročni ugovori i podcenjena solarizacija ostavili su Pakistan bez fleksibilnosti. Strukturalne reforme u planiranju nabavke i veća spremnost za kratkoročne, fleksibilne opcije su ključne za buduću energetsku stabilnost.
Šta očekivati
U narednim mesecima vlasti najavljuju mogućnost planiranih dnevnih isključenja struje u trajanju oko 2–3 sata i rast cena električne energije. Industrijski potrošači i domaćinstva bez solarnih sistema biće najviše pogođeni; oni sa krovnim panelima i baterijskim sistemima biće relativno zaštićeniji.
Zaključak: Kratkoročni energetski rizici za Pakistan su jasni: prekidi u snabdevanju LNG-om mogu uzrokovati rast cena, dodatni javni dug i obavezne mere štednje. Dugoročno, zemlja treba veći fokus na fleksibilnost nabavke, skladišne kapacitete i integraciju obnovljivih izvora u planove koje diktiraju i ugovorne obaveze.
Pomozite nam da budemo bolji.
