Kina pokušava da preuzme vodeću ulogu u krizi Irana: pet tačaka, sporna rezolucija UN i hladan odnos SAD

Kina pojačava diplomatske napore oko rata u Iranu, predstavivši petotačni plan u saradnji sa Pakistanom, tražeći podršku zemalja Zaliva i otvoreno se protiveći predlogu Ujedinjenih nacija koji bi omogućio upotrebu sile za otvaranje moreuza Hormuz.

Za Peking je to još jedan pokušaj da zauzme istaknutiju ulogu u međunarodnim poslovima. Međutim, mnogi analitičari i američki zvaničnici procenjuju da je kineska inicijativa u velikoj meri retorička i da joj nedostaje jasna putanja za sprovođenje.

Reakcije i sumnje

„Rat sa Iranom je prioritet za sve zemlje u i izvan regiona“, ocenio je Sun Yun iz Stimson Centra, dodajući da Peking vidi priliku da pokaže diplomatsko vođstvo. Suprotno tome, bivši američki diplomata Danny Russel opisao je kineske manevre kao „performativne“, upoređujući pet tačaka sa ranijom 12-tačkastom agendom Kine za Ukrajinu iz 2023. koja, kako kaže, nije rezultirala konkretnim akcijama.

Chinese President Xi Jinping applauds during the closing session of the National People's Congress (NPC) at the Great Hall of the People in Beijing, Thursday, March 12, 2026. (AP Photo/Ng Han Guan)(ASSOCIATED PRESS)

„Ono što gledamo od Kine je poruka, ne medijacija,“ rekao je Russel.

Portparolka kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengyu rekla je da Kina „neumorno radi za mir“. Ipak, administracija Donalda Trumpa zasad pokazuje malo entuzijazma za kinesku medijaciju; američki zvaničnici tvrde da ne žele da podstaknu rast međunarodnog ugleda Pekinga ili mu omoguće da sebi pripiše uspeh u regionu.

Diplomatske aktivnosti Pekinga

Ministar spoljnih poslova Wang Yi imao je više od 20 telefonskih razgovora sa regionalnim sagovornicima i svetskim vlastima, uključujući Rusiju, Oman, Iran, Francusku, Izrael, Saudijsku Arabiju i UAE. Prošle nedelje ugostio je pakistanskog ministra kako bi razradio petotačni plan koji poziva na prekid neprijateljstava i ponovno otvaranje Hormuza.

Wang je takođe razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku, navodeći da kineski plan reprezentuje „široki međunarodni konsenzus“. Pekin je argumentovao i protiv bahreinskog predloga u UN koji bi omogućio vojne mere za osiguravanje plovnog puta, tvrdeći da bi takva rezolucija mogla eskalirati sukob.

A child holds a Chinese national flag near the Hall of Prayer for Good Harvests at the Temple of Heaven in Beijing, China, Friday, April 3, 2026. (AP Photo/Vincent Thian)(ASSOCIATED PRESS)

Energetski i geopolitički interesi

Kina je manje ranjiva na trenutne poremećaje u Hormuzu nego neke druge zemlje: uvozi oko 13% nafte iz Irana, radi na obezbeđivanju prolaza za kineske brodove i poseduje velike strateške rezerve nafte. Ipak, Pekingu smeta mogućnost produženog sukoba jer bi prekidi u plovidbi i visoke cene energije ugrozile izvozno orijentisan model rasta.

Rusija, zauzvrat, ima manje neposredne potrebe za potpuno otvorenim Hormuzom jer profitira od viših cena nafte, dok su Kina i Rusija glasno upozorile da bi UN mehanizam mogao biti iskorišćen za dalju eskalaciju rata.

Šta sledi

Bahrein je ublažio svoj UN predlog kako bi izbegao veto — rezolucija više govori o odbrambenim merama nego o ofanzivnim — a glasanje je odloženo za narednu nedelju. Američki stav prema kinesko-pakistanskom planu opisan je kao „agnostičan“, što znači da ni potvrđuje ni odbacuje predlog, ali može zavisiti od daljih poteza administracije, uključujući moguću izjavu predsednika Trumpa pre planiranog samita sa predsednikom Xi Jinpingom.

Dok Peking nastoji da napravi diplomatski zamah, ostaje pitanje hoće li inicijativa prerasti u konkretne diplomatske korake ili će ostati pretežno simbolična — naročito ako SAD i drugi ključni akteri ne uključe Kinu u proces posredovanja.

Reporter: Amiri iz Ujedinjenih nacija