Nova studija pokazuje da kraljevski pingvini u zoološkim vrtovima imaju ubrzano biološko starenje, iako žive duže nego divlji jedinci. Istraživanje je analiziralo DNK metilaciju 64 pingvina i otkrilo epigenetsko ubrzanje povezano sa obilnom ishranom, smanjenom aktivnošću i izmenjenim mikrobiomom. Uporedna analiza sa ljudskim podacima (efekat pušenja) podržava robusnost modela, a istraživači sada testiraju da li više vežbanja i manje hrane može ublažiti ove efekte.
U Zoo Vrtovima Stare Brže: Šta Kraljevski Pingvini Mogu Reći O Našem Načinu Života
King penguins at Zoo Zürich, Switzerland. (Zoo Zürich, Albert Schmidmeister)
Pamperovani pingvini u zoološkim vrtovima dobijaju zaštitu, stalnu ishranu i veterinarsku negu, ali novo istraživanje pokazuje da takav život može ubrzati njihovo biološko starenje. Iako pojedinci u zatočeništvu u proseku žive duže nego divlji pingvini, njihova „biološka starost“ često je veća od hronološke.
Međunarodni tim predvođen Univerzitetom u Helsinkiju analizirao je uzorke krvi 64 poznata pojedinca kraljevskih pingvina (Aptenodytes patagonicus): 34 iz divljine sa Possession Islanda i 30 iz zoo vrtova (Zoo Zürich i Loro Parque). Istraživači su koristili epigenetski sat — merenje DNK metilacije — da bi odredili epigenetsko ubrzanje starosti (EAA).
Epigenetic mechanisms influence gene expression without altering DNA. (National Institutes of Health/Wikimedia Commons/public domain)
„Pingvin star 15 godina u zoološkom vrtu ima telo pingvina od 20 godina u divljini“, kaže Céline Le Bohec, koautorka studije i dugogodišnja istraživačica kraljevskih pingvina.
Glavni nalazi
Rezultati pokazuju jasne razlike između hronološke i biološke starosti kod pingvina iz zatočeništva. Iako su zaštićeni od predatora i vremenskih nepogoda i u proseku žive duže (medijana preživljavanja ~21 godina u zatočeništvu naspram 13,5 godine u divljini), pingvini u zoo vrtovima pokazuju znake epigenetskog ubrzanog starenja.
Mogući uzroci
Istraživači ističu nekoliko faktora koji mogu doprineti ovom paradoksu:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Prekomerna i stalna ishrana: lako dostupan plen smanjuje periode posta koji su u divljini normalni.
- Manjak fizičke aktivnosti: manji obim plovidbe i traženja hrane u zatočeništvu.
- Promene u cirkadijalnim ritmovima i snu: umetno okruženje i rutine mogu poremetiti prirodne ritmove.
- Alteriran mikrobiom i stres: drugačije mikrobiološko okruženje i psihosocijalni faktori u zatočeništvu.
Epigenetske promene koje su otkrivene povezane su sa genima i putevima koji regulišu unos nutrijenata, rast, programiranu ćelijsku smrt, srčano zdravlje i fizičku aktivnost — putevi koji su u ljudskim studijama takođe povezani sa starenjem i stilom života.
Komparacija sa ljudskim podacima i dalje studije
Da bi testirali robusnost modela, tim je uporedio penguinski epigenetski model sa ljudskim testnim skupom u kojem je poznata epigenetska ubrzanost izazvana pušenjem — jednim od najjačih faktora ubrzanog starenja kod ljudi. Ta uporedna analiza potvrdila je pouzdanost modela.
Autori trenutno sprovode eksperiment u zatočeništvu u kojem podstiču veći nivo fizičke aktivnosti i ograničenu ishranu kako bi proverili da li se epigenetsko ubrzanje može ublažiti.
Za kraj
Iako su zaključci specifični za kraljevske pingvine, studija nudi pažljiv podsetnik: promenjeni obrasci ishrane i aktivnosti u modernom, „zaštićenom“ načinu života mogu imati suptilne, ali značajne efekte na biološko starenje. Rezultati su objavljeni u Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
