Tekst analizira kako verovanje u Mahdija i ideja o "svetoj misiji" oblikuju političku logiku iranskog režima. Bivši insajderi i analitičari upozoravaju da religijsko uokviravanje daje vlasti versku legitimaciju i smanjuje prostor za kompromis. U kombinaciji sa usponom nove generacije vojnih lidera, to može dodatno učvrstiti represivne i konfrontacione prakse.
U srcu iranskog poretka: Kako „sveta misija“ i ideja o Mahdiju oblikuju politiku režima
Inside Iran’s ruling ideology: How a ‘holy mission’ and messianic doctrine fuel regime extremism
Za novinara Mehdi Ghadimija ideologija koja stoji iza vlasti u Iranu nije apstraktna teorija, već praktično utemeljeno verovanje koje se usvaja od detinjstva. Po njegovom svedočenju, poruka koja se ponavlja u školama, džamijama i državnim medijima postavlja iransko rukovodstvo u centar svetaće misije — borbe između dobra i zla.
A banner featuring Iran’s new supreme leader, Mojtaba Khamenei, and senior commanders of the Islamic Revolutionary Guard Corps (IRGC) is displayed in Tehran, March 14, 2026.(Getty Images)
Kako ta doktrina funkcioniše
Središte ovog svetonazora predstavlja verovanje u Mahdija, mesijansku figuru dvanesteročićnog šiitskog islama: 12. imama koji je, prema verovanju, živ ali skriven i čiji će povratak označiti dolazak pravde. U političkom okviru Islamske Republike, položaj vrhovnog vođe često se tumači kao čuvar ili predstavnik te mesijanske čekaonice, čime političke odluke stiču versku težinu.
Primary school girls in traditional headscarves sit in a classroom, Tehran, Iran, Oct. 1, 1997.
Indoktrinacija i društveni uticaj
Ghadimi ističe da ta poruka nije samo religiozna nego i društveno-politička: "Govoren je stav da ste deo male grupe izabrane od Boga... da obnovite Božiju veru i borite se da je odbranite." Takvo uokviravanje, prema njegovim rečima, oblikuje navike i očekivanja generacija — od školskog programa do državnih emisija — i sužava prostor za alternativne narative i političku pluralnost.
Commanders and members of the Islamic Revolutionary Guard Corps meet with Iran's Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei in Tehran on Aug. 17, 2023.
"Za mullah-e u Iranu, ideja o Mahdiju manje je lična vera, a više moć", kaže analitičarka Lisa Daftari. "Sistem je postavljen tako da se neslaganje s vođom može prikazati kao dovijanje u pitanje samog Skrivenog Imama."
Političke posledice
Analitičari upozoravaju da religijsko uokviravanje može pružiti moralno pokriće za mere koje inače imaju čisto politički cilj: gušenje protesta, jačanje bezbednosnih struktura i podrška saveznicima i milicijama u regionu. Terminologija poput "pripremanja tla za Mahdija" može, kako navode stručnjaci, biti široko interpretirana i primenjena u raznim kontekstima.
A billboard depicting Iran's supreme leaders since 1979 is displayed above a highway in Tehran on March 10, 2026.
Uspon nove generacije i bezbednosni aspekt
Nakon serije vojnih konfrontacija i operacija (u izveštaju je pomenuta Operacija Epic Fury), dolazi do uzdizanja nove generacije komandanata unutar Iranske revolucionarne garde (IRGC). Analitičari smatraju da će upravo takvi lideri, oblikovani iskustvom sukoba, verovatno dodatno ukoreniti mesijanističke i apsolutističke prakse u institucijama bezbednosti.
People gather in Revolution Square to mourn Ayatollah Ali Khamenei, who was killed Feb. 28 in a joint Israel-U.S. operation, in Tehran, Iran, on March 1, 2026.
Teze kritičara i reakcije zvaničnika
Kritičari tvrde da režim ne deluje isključivo u nacionalnom interesu, već često u okviru šire verske misije koja otežava pregovore i kompromis. Ghadimi čak navodi da rukovodstvo može veroovati da se nasilni postupci doživljavaju kao moralno ili religiozno opravdani, navodeći primere iz regiona i upoređujući ideološke motive s ekstremnim grupama u prošlosti.
Iranski zvaničnik u odgovoru ističe drugu zabrinutost: dugoročne posledice ratnih razaranja i ekonomskog kolapsa, koje mogu proizvesti mržnju, ogorčenje i želju za osvetom među pogođenim populacijama. To podseća da su posledice sukoba višeslojne i dugotrajne.
Šta to znači za spoljnopolitičku strategiju
Ako su unutrašnja politika i inostrane akcije ukorenjene u verskim i misijskim narativima, izazov za međunarodnu diplomatiju nije samo pregovaranje sa političkim akterima već razumevanje ideoloških okvira koji oblikuju njihove odluke. To zahteva kombinaciju političkog, bezbednosnog i ideološkog poznavanja kako bi se procenile stvarne mogućnosti promene ponašanja režima.
Zaključak: Tekst ne nudi rešenje, već objašnjava kako religijska interpretacija i mesijanistički elementi utiču na dugoročnu politiku i ponašanje iranskog režima — faktor koji je od značaja i za regionalnu bezbednost i za međunarodne pregovore.
Pomozite nam da budemo bolji.
