Spor u Oružanim Snagama BiH: Božić i Uskrs Tretirani Kao 'Lične Verske Potrebe'

Spor oko tumačenja prava na verske slobode u Oružanim snagama Bosne i Hercegovine otvorio je novu liniju podele u državnim institucijama. Episkop bihaćko-petrovački vladika Sergije upozorio je da se pripadnicima pravoslavne zajednice uskraćuje pravo na kolektivno obeležavanje najvažnijih crkvenih praznika, pre svega Božića i Uskrsa.

U dopisu upućenom na više adresa, uključujući i parlamentarnog vojног poverenika, vladika Sergije navodi da je Ministarstvo odbrane BiH ove godine prekinulo dosadašnju praksu donošenja i potpisivanja odluka o bogosluženjima. Po njegovim rečima, te odluke su do sada regulisale evidentiranje i priznavanje verskih praznika što je zaposlenima omogućavalo njihovo nesmetano obeležavanje.

Prema izveštaju RTRS, novo tumačenje propisa dovelo je do toga da se verski praznici više ne prepoznaju kao neradni dani, već se tretiraju kao individualno pitanje verskih potreba, koje zaposleni ostvaruju kroz plaćeno ili neplaćeno odsustvo.

Ovde se, očigledno, radi o selektivnoj primeni zakona po principu 'sviđa mi se — ne sviđa mi se', naveo je vladika Sergije i ukazao da se entitetski propisi u praksi primenjuju prema mestu prebivališta zaposlenih, dok se, kako tvrdi, Zakon o praznicima Republike Srpske zanemaruje.

Vladika je posebno naglasio pravnu razliku između kolektivno uređених praznika i individualnog prava na odsustvo: praznici su unapred utvrđeni zakonom i ne zavise od odluke poslodavca, dok pravo na odsustvo zahteva pojedinačnu proceduru i podnošenje zahteva.

Poistovećivanje verskih praznika sa verskim potrebama predstavlja pogrešnu pravnu kvalifikaciju, jer se time kolektivno pravo verske zajednice svodi na individualni institut plaćenog odsustva, što može dovesti do diskriminacije po osnovu vere, upozorio je vladika Sergije.

S druge strane, iz Ministarstva odbrane u Savetu ministara BiH poručuju da postupaju u skladu sa Zakonom o radu u institucijama Bosne i Hercegovine. Po njihovom tumačenju, zaposlenima pripada do šest dana odsustva godišnje radi zadovoljavanja verskih i tradicionalnih potreba, od kojih su dva dana plaćena.

Ministarstvo navodi da je interni pravilnik usklađen sa zakonom i da se isti režim primenjuje na sve zaposlene u sistemu odbrane, bez obzira na versku pripadnost. Ipak, slučaj je već dobio institucionalnu dimenziju: parlamentarni vojni poverenik Boško Šiljegović potvrdio je da je primio dopis i da su pokrenute aktivnosti povodom ovog pitanja.

Naredni koraci i značaj slučaja

Rasprava otvara važna pitanja tumačenja propisa u multikonfesionalnom društvu i granica između kolektivnih prava verskih zajednica i individualnih prava zaposlenih. Ako se sporna praksa potvrdi, potencijalno bi mogla imati širi uticaj na položaj verskih zajednica u državnim institucijama i izazvati dodatne pravne izazove.

Napomena: Činjenice u tekstu zasnovane su na izjavama vladike Sergija, izvestaju RTRS-a i saopštenjima Ministarstva odbrane. Nema dodatnih nezavisnih potvrda iz drugih izvora navedenih u tekstu.