Predsednik Donald Trump zapretio je gađanjem civilne infrastrukture u Iranu ukoliko ne bude otvoren Hormuški moreuz; rok je potom produžen, a napadi su suspendovani na dve nedelje pod uslovom potpunog otvaranja. Međunarodni pravnici iz Yalea, NYU i Stanforda upozoravaju da bi ciljanje elektrana, mostova i posebno nuklearnih postrojenja verovatno predstavljalo ratne zločine. Posebna pažnja posvećena je komandnoj odgovornosti, zabrani pretnji protiv civila i riziku narušavanja međunarodnih normi koje štite civile.
Da Li Bi Trampove Pretnje Da Gađa Iransku Infrastrukturu Predstavljale Ratni Zločin?
President Donald Trump, accompanied by CIA Director John Ratcliffe (C-L), Secretary of War Pete Hegseth (2nd-R) and Chairman of the Joint Chiefs of Staff General Dan Caine (R), speaks during a news conference in James S. Brady Press Briefing Room of the White House in Washington, D.C., on April 6, 2026.(Andrew Harnik—Getty Images)
Predsednik Donald Trump u poslednjih nekoliko dana javno je zapretio gađanjem civilne infrastrukture u Iranu — uključujući elektrane, postrojenja za desalinizaciju i mostove — ukoliko Teheran ne otvori ponovo Hormuški moreuz do postavljenog roka. Nakon što je ultimatum istekao, Trump je produžio rok i suspendovao napade na dve nedelje uz uslov potpunog, hitnog i sigurnog otvaranja moreuza.
Šta stručnjaci kažu?
TIME je razgovarao sa četvoro uglednih stručnjaka za međunarodno pravo: Oona Hathaway (Yale), Harold Koh (Yale), Ryan Goodman (NYU) i Tom Dannenbaum (Stanford). Svi ističu da bi sistematsko ciljanje civilne infrastrukture verovatno predstavljalo ozbiljno kršenje međunarodnog humanitarnog prava i moglo biti kvalifikovano kao ratni zločin.
Pravni okvir
Međunarodno humanitarno pravo, utemeljeno u Ženevskim konvencijama, zahteva razlikovanje između civila i boraca i dozvoljava ciljanja isključivo legitimnih vojnih ciljeva. Stručnjaci napominju da civilni objekti postaju vojni ciljevi samo ako svojim prirodnim svojstvima, svrhom, lokacijom ili upotrebom daju efektivan doprinos vojnim dejstvima i ako njihovo uništenje donosi merljivu vojnu prednost.
"Cela civilizacija će umreti večeras, nikada se neće vratiti..." — poruka koju je Trump objavio na Truth Social
Specijalna zaštita za „opasne“ objekte
Nuklearne elektrane, brane i slične instalacije koje sadrže "opasne sile" uživaju pojačanu pravnu zaštitu: napadi na takve objekte smatraju se presumptivno nezakonitim zbog rizika od katastrofalnih posledica po civile. Čak i kada takav objekat ima vojnu vrednost, napad može biti dozvoljen samo ako je kolateralna šteta proporcionalna očekivanoj vojnoj koristi — standard koji je u konkretnom slučaju teško zadovoljiti.
Retorika i pretnje
Pretnje usmerene protiv civilnog stanovništva i namerno širenje straha imaju posebne zabrane u zakonima rata. Stručnjaci ukazuju da i sama retorika (npr. izjava o „vraćanju u kameno doba“ ili da "cela civilizacija može umreti") može predstavljati kršenje tih pravila, mada je ključna stvarna primena nasilja.
Komandna odgovornost i odgovornost trećih država
Nakon Nirnberga važi princip komandne odgovornosti: nalogodavci i izvršioci mogu krivično odgovarati, a izgovor "samo sam izvršavao naređenje" više nije prihvatljivo oslobađajuće obrazloženje. Ako država namerno pomaže ili podstiče ratne zločine (npr. deljenjem obaveštajnih podataka), može snositi saučesništvo.
Kome se obraćaju pravne instance?
Uloga tumača pravila pripada telima kao što su Međunarodni komitet Crvenog krsta i međunarodni ili domaći tužioci koji nakon incidenta prikupljaju dokaze za eventualne sudske procese pred Međunarodnim krivičnim sudom ili pred nacionalnim sudovima.
Zaključak
Sagovornici ocenjuju da bi realizacija pretnji usmerenih na javnu infrastrukturu verovatno bila u suprotnosti s međunarodnim humanitarnim pravom i da bi mogla dovesti do krivične odgovornosti za nalogodavce i izvršioce. Istovremeno, intenzivna retorika i selektivna primena sile mogu narušiti međunarodne norme i oslabiti zaštitu civila u budućim sukobima.
Pomozite nam da budemo bolji.
