27 godina od Bitke na Košarama: 67 dana junaštva i žrtve

Pre godinu i po dana u centru Severne Mitrovice prekrečen je mural posvećen braniteljima sa Košara. Ipak, nijedna farba na zidu ne može izbrisati ono što su ti ljudi učinili: njihovo junaštvo ostaje neizbrisivo i trajno u kolektivnoj svesti.

„Crn obraz onom ko je ovo uradio, a lica naših junaka sa Košara uvek svetla u Gospoda“, govorili su mi Srbi iz Severne Mitrovice dok su gledali prekrečen mural — prizor koji je svima upleo tugu u srce.

Kriza i prkosi

Krečene poruke i murali sa likovima patrijarha Pavla i mitropolita Amfilohija, tumačeni kao poruka da Srbi treba da napuste prostor, nisu izvršili svoj cilj — mnogi su ostali. Najtvrđi su opstali i ostali verni svojoj zemlji.

Kako je počela bitka

Tačno pre 27 godina, 9. aprila 1999. godine, na Veliki petak, započela je Bitka za Košare. Borbe su se odvijale 67 dana oko karaula i okolnih visova. Napadi snaga OVK, uz podršku NATO avijacije i regularnih jedinica Vojske Albanije, usmereni su protiv malobrojne grupe branilaca ukopane na državnoj granici.

Operacija pod kodnim imenom "Strela" imala je cilj kopnenu invaziju sa albanske strane, presecanje komunikacija između jedinica VJ i zauzimanje šireg područja Metohije. Uprkos brojčanoj i tehnološkoj nadmoći napadača, za 67 dana linije branilaca gotovo da nisu pomerene.

Snage i žrtve

U prvoj fazi napada procenjivalo se da su u prvom ešalonu delovale tri brigade OVK, ukupno do oko 6.000 boraca; u prvim naletima prema procenama učestvovalo je 1.500–3.000 boraca uz dodatak mudžahedina. Protiv njih se u zoru našlo tek oko 120 vojnika Vojske Jugoslavije — graničara 53. graničnog bataljona — uz nekoliko vojnika iz 125. motorizovane brigade na minobacačima.

Do 10. juna izgubili smo 108 života među graničarima, pripadnicima specijalnih jedinica VJ i dobrovoljcima: 18 oficira i podoficira, 50 profesionalnih vojnika, 13 rezervista i 24 dobrovoljca, među kojima je i ruski dobrovoljac Vitalij Bulah Glebovič.

Tok bitke

Napad je počeo u 03:00 masivnom artiljerijskom dejstvom sa teritorije Albanije prema karauli Morina — što se ispostavilo kao demonstrativni udar kako bi se zavarale srpske snage, dok je pravi cilj bio rejon karaule Košare. Napad je išao u tri pravca: prema vrhu Rasa Košares, prema zgradi karaule i prema Maja Glavi (granični kamen C4).

Sat i po nakon početnog udara dejstva su preusmerena prema Košarama, usledila je artiljerijska priprema i masovni juriš pešadije. Instruktori NATO su, prema kredibilnim izvorima, koordinisali vatru, a tokom napada zabeležena je i podrška redovnih jedinica Vojske Albanije.

Branitelji су се повукли на другу одбрамбену линију, где су стигла појачања — делови 125. мот. бригаде, 72. бригаде за специјалне операције, 63. падобранске бригаде и полицијски батаљони — уз артиљеријску подршку. Контранапади ВЈ стабилизовали су фронт, те су линије, упркос сталним напорима нападача и ваздушним нападима, углавном остале непромењене до краја сукоба.

Junaštva i sećanja

"Devedesete, mračne i beznadežne, iznedrile su ljude poput tih momaka na Košarama... Polagajući svoj život, izdigli su se u legendu i večnost,"

Овako je književnik Nenad Milkić objasnio pojavu novih heroja u тешко доба. Među mnogим podvizima ističu se priče poput one о Ivanu Vasojeviću "Jaguaru", koji je sa 12 boraca odbio nalet od stotinama protivnika, i Predragu "Peđi" Leovcu, koji se vratio u redove nakon teških povreda i na kraju poginuo braneći karaulu.

Na mestu kao što je granični kamen C4, gde je Vasojević branio položaj sa još 12 vojnika, dogodio se juriš koji je u narodu ostao upamćen kao primer hrabrosti i žrtve. Takvi činovi postali su deo kolektivne memorije i simbol otpora u najtežim danima.

Zaključak

Bitka za Košare ostaje jedan od najupečatljivijih događaja modernog rata na prostoru bivše Jugoslavije — primer istrajnosti, junaštva i ljudske požrtvovanosti. Sećanje na poginule i njihova dela ostaje obaveza prema budućim generacijama.

Sećamo se 108 poginulih, herojskih podviga i dana kada su, uprkos svemu, branitelji stali na braniku otadžbine.