Nova metagenomska studija otkriva raznovrsne DNK tragove na fragmenu Torinskog platna, uključujući indikacije koje bi mogle upućivati na predivo iz Indije i dugačku izloženost u mediteranskom regionu. Rad još nije prošao recenziju, a stručnjaci upozoravaju da su metode podložne lažno pozitivnim identifikacijama i da su nalazi najverovatnije posledica istorijske kontaminacije. Ranije radiougljenično datiranje iz 1989. smestilo je platno u period 1260–1390; novo datiranje koje bi promenilo tu procenu zahtevalo bi dodatni uzorak, što je malo verovatno da će biti odobreno.
DNK Analiza Torinskog Platna Pruža Nove Tragove, Ali Ne Dokazuje Njegovo Poreklo, Kažu Stručnjaci
A photo-negative view of the Shroud of Turin highlights the image of a bearded man on the shroud, which is naturally sepia-toned.(Universal History Archive/UIG via Getty images)
Nova studija zasnovana na metagenomici privukla je pažnju tokom uskršnjih dana jer sugeriše da su na Torinskom platnu pronađeni DNK tragovi koji bi mogli ukazivati na predivo poreklom iz Indije i dugu izloženost mediteranskom području. Međutim, rad još nije prošao recenziju i nezavisni stručnjaci upozoravaju da metodologija i istorijska kontaminacija ograničavaju pouzdanost takvih zaključaka.
Šta su istraživači uradili?
Istraživači Gianni Barcaccia (Univerzitet u Padovi), Alessandro Achilli (Univerzitet u Paviji) i saradnici primenili su metagenomiku na fragment platna koji je uklonjen 1978. godine. Sekvencionisali su sve genetske fragmente iz uzorka i upoređivali ih sa bazama podataka ljudi, biljaka, životinja i mikroba. Među otkrivenim DNK zapisima bili su ljudski genotipovi (uključujući DNK koja odgovara prikupljaču iz 1978.), zatim DNK dolazeća iz zapadne Evrazije i Bliskog istoka, kao i tragovi životinja i biljaka: mačke, psi, stoka, svinje, šargarepe, pšenice, kukuruza, kikirikija i banana. Ranija analiza iz 2015. tog istraživačkog tima na prašini sa zadnje strane platna ukazala je na ljudski genotip povezan sa indijskim potkontinentom.
Zašto stručnjaci pozivaju na oprez?
Metodološka ograničenja: Autori su koristili preliminarne metode za identifikaciju biljaka i životinja iz kratkih genetskih fragmenata, pristup koji je sklon lažno pozitivnim identifikacijama. Christina Warinner (Harvard) navodi da su ljudski i mikrobiološki nalazi verodostojniji, dok će identifikacije biljaka i životinja morati biti detaljno proverene i verovatno predstavljaju artefakte podataka.
„Potrebno je mnogo dodatnog posla da bi me bilo šta od ovih rezultata uverilo“, kaže Allison Mann, biološka antropolog sa Univerziteta Vajoming.
Istorijska kontaminacija: Torinsko platno je vekovima izloženo i dodirivano tokom javnih izlaganja u Francuskoj, Švajcarskoj, Belgiji i Italiji. Kontakt sa ljudima i predmetima iz različitih krajeva sveta može objasniti prisustvo raznovrsnih DNK fragmenata bez da to odražava originalno mesto tkanja ili rutu putovanja relicije.
Arheološki i tekstilni argumenti: Istoričar Andrea Nicolotti ističe da pre srednjeg veka u mediteranskom basenu najverovatnije nisu postojali razboji koji su mogli proizvesti tkaninu u stilu Torinskog platna; horizontalni razboji sa papučicom i četiri osovine postaju dostupni tek u kasnijem periodu (papučni razboji iz Kine oko X veka, četvoroslojni razboji u Evropi oko 13. veka).
Šta bi trebalo da usledi?
Autori bi, ako pošalju rukopis u recenzirani časopis, verovatno bili upućeni da sprovedu dodatne validacione korake: reprodukciju rezultata, upotrebu strožih algoritama za identifikaciju biljaka i životinja, i metode koje razlikuju staru od moderne DNK. Da bi se pouzdano tvrdilo da je platno starije od srednjeg veka, bilo bi neophodno novo radiougljenično datiranje koje bi poništilo rezultate iz 1989. — ispitivanje koje zahteva novi uzorak i verovatno neće biti odobreno od strane Vatikana.
Zaključak
Metagenomska analiza donosi zanimljive i neočekivane podatke o raznolikoj mešavini DNK prisutnoj na Torinskom platnu, ali u ovom trenutku ti nalazi ne dokazuju poreklo relikvije. Najverovatnije objašnjenje ostaje istorijska i savremena kontaminacija, dok pouzdane tvrdnje o starijem poreklu zahtevaju dodatnu, strogu verifikaciju i eventualno novo radiougljenično datiranje.
Izvori: Preprint na bioRxiv; izveštaj u Scientific American; ranija radiougljenična studija iz 1989. objavljena u časopisu Nature; komentari nezavisnih stručnjaka Andrea Nicolotti, Allison Mann i Christina Warinner.
Pomozite nam da budemo bolji.
