Otkrivena najstarija grupa neandertalaca u centralno-istočnoj Evropi na osnovu DNK iz zuba

DNK izolovana iz neandertalskih zuba pronađenih u pećini Stajnia na jugu Poljske ukazuje da je reč o najstarijoj poznatoj grupi neandertalaca u centralno-istočnoj Evropi, pokazuje nova studija objavljena u časopisu Current Biology.

Šta su istraživači otkrili

Istraživanje je analiziralo DNK sa osam od devet zuba pronađenih na lokalitetu i utvrdilo da je najmanje sedam različitih neandertalaca boravilo na tom mestu. Korišćena je metoda skraćivanja molekularnih grana (molecular branch shortening), koja procenjuje starost na osnovu brzine nakupljanja mutacija u DNK, pa su autori zaključili da su ti pojedinci živeli u okviru Morskog izotopskog stadijuma 5 (MIS 5), odnosno otprilike pre 130.000–71.000 godina.

Mitohondrijalna DNK i poreklo nalaza

Posebno je zanimljivo da su tri zuba — dva pripadala deci, a jedan odrasloj osobi — nađeni u različitim sedimentnim slojevima pećine i imali su identičnu mitohondrijalnu DNK. Mitohondrijalna DNK nasleđuje se po ženskoj liniji, pa to može značiti da su zubi poticali od iste osobe ili od jedinki koje su delile zajedničku žensku pretkinju.

Međutim, identične sekvence u zubima iz različitih slojeva ukazuju i na značajna poremećaja sedimenata u pećini (post-deponovane mešanje), što znači da su slojevi mogli biti mešani nakon taloženja, pa je arheološki kontekst delimično narušen.

Neanderthal recipes: Study reveals how Neanderthals living in Northern Israel butchered their meat. Illustration. (credit: Gorodenkoff. Via Shutterstock)

Geografske i hronološke veze

DNK iz Stajnie nije potpuno lokalno jedinstvena: istraživači navode da je srodna genetskom materijalu pronađenom kod neandertalaca iz jugoistočne Francuske, Iberskog poluostrva i Kavkaza. Ova povezanost sugeriše složeniju dinamiku populacija u Evropi tokom srednjeg i kasnog pleistocena.

"Ovo je izvanredan rezultat jer po prvi put možemo da posmatramo malu grupu od najmanje sedam neandertalaca iz centralno-istočne Evrope koji su živeli pre oko 100.000 godina," rekao je Andrea Picin, profesor Univerziteta u Bolonji i koordinator istraživanja.

Kontroverza oko datovanja "Thorina"

Studija takođe ukazuje na nesklad u odnosu na rad iz 2024. o neandertalcu nazvanom "Thorin" iz pećine Mandrin (jug Francuske). Iako Thorinova mitohondrijalna DNK pripada istoj grani porodice kao i jedinke iz Stajnie (što bi po molekularnom datiranju stavljalo Thorina oko 100.000 godina unazad), radiokarbonsko datiranje iz 2024. procenilo je njegovu starost na oko 42.000–50.000 godina. Autori studije iz Stajnie upozoravaju da su radiokarbonske vrednosti blizu granice kalibracije manje pouzdane i da je neophodno upoređivati arheologiju, genetiku i datiranja pre nego što se izvuku definitivni zaključci.

"Kada se radiokarbonske vrednosti približe granici kalibracije, nije dobro dodeljivati veću preciznost nego što podaci zaista omogućavaju," rekla je Sahra Talamo, profesorica Univerziteta u Bolonji i koautorka studije.

Značaj nalaza

Rezultati iz Stajnie osvetljavaju lokalne populacione strukture i pokreću pitanja o pokretima i međusobnim vezama neandertalskih grupa u Evropi. Istovremeno, naglašavaju potrebu za oprezom pri interpretaciji starijih hronologija i kombinovanju različitih metoda datiranja i genetičkih analiza.

Napomena: Analize su zasnovane na molekularnom datiranju i genetičkim podacima; radiokarbonsko datiranje nije upotrebljeno za ove zube zbog njihove velike starosti (>100.000 godina).