Italija je odobrila izgradnju mosta preko Sicilijanskog moreuza vrednog skoro 16 milijardi dolara. Plan predviđa suspendovani deo od oko 10.827 stopa, dva tornja visoka 1.309 stopa i sveobuhvatnu povezanost putem novih puteva i železnica.
Ključni izazovi su seizmička aktivnost i dinamička geologija moreuza, kao i socijalni i ekološki uticaji (rušenje oko 550 domova). Otvaranje je planirano za 2033., a radove vodi kompanija Webuild.
Italijanska vlada prošle godine dala je zeleno svetlo za izgradnju mosta preko Sicilijanskog moreuza, projekta procenjenog na gotovo 16 milijardi dolara koji bi, ukoliko bude završen po planu, postao najduži viseći most na svetu i direktno povezao kopno Italije sa Sicilijom.
Planirana dužina mosta iznosi oko 2,2 milje (nešto više od dve milje suspendovanog dela), odnosno oko 10.827 stopa u suspendovanom delu. Konstrukcija će se oslanjati na dva glavna tornja visoka po 1.309 stopa, a saobraćajna trasa obuhvata šest traka za vozila, traku za hitne slučajeve, dve servisne trake, pešačke staze i dva železnička koloseka. Kako je najavljeno, projekat uključuje i oko 25 milja (približno 40 km) novih puteva i pruga, tri podzemne železničke stanice (dvе na kopnu i jednu na Siciliji), deset vijadukata i velike količine tunela — oko 80% novih puteva biće pod zemljom.
Javni troškovi i društveni efekti: Projekat je javno finansiran i procenjuje se na skoro 16 milijardi dolara. Kritičari ukazuju na visoku cenu i socijalne posledice — planirana izgradnja zahteva uklanjanje oko 550 domova na prilazima mostu.
Bezbednost i kontrola rizika: Postoje zabrinutosti vezane za moguću umešanost organizovanog kriminala u velike javne nabavke, iako je vlada obećala mere za sprečavanje takvih uticaja. Izvođač glavnih radova je kompanija Webuild, a izvršni direktor Pietro Salini najavljuje upotrebu savremenih tehnologija za bezbednost i održavanje.
Jedan od ključnih tehničkih izazova je seizmičnost i dinamička geologija moreuza. Studija iz 2023. godine objavljena u časopisu Basin Research, u kojoj je jedan od koautora Rebecca Dorsey, koristi mitološki okvir Scylla i Charybdis da prikaže složenost zone: istraživači su utvrdili da se moreuz formira usled delovanja bar dve aktivne rasjedne linije koje utiču na pomeranje morskog dna i podložne su tektonskim promenama.
„Aktivne interakcije rasjeda i prenos naprezanja moraju biti uključeni u analizu seizmičkog rizika. Ovo je pokretni, dinamični pejzaž i ulozi su veliki,“ izjavila je Dorsey.
Autori upozoravaju da su prisutni procesi unutrašnjeg pomeranja i brzo uzdizanje plašta koji su kroz vreme sužavali prolaz i menjali njegovu strukturu — činjenice koje moraju biti deo svake ozbiljne inženjerske i bezbednosne procene pre početka radova.
Ako se reše seizmički i geotehnički izazovi, most bi trebalo da radi kao klasičan viseći most: kablovi bi prenosili opterećenje kolovoza na tornjeve i dalje na zemljište, eliminisajući potrebu za potporama u moru. Planirano je i obimno infrastrukturno povezivanje (putevi, pruga, stanice) koje bi, prema pristalicama projekta, moglo da stimuliše ekonomski razvoj južne Italije.
Izgradnja je planirana tako da most bude otvoren 2033. godine. Ako bude dovršen, novi most bi prema najavama nadmašio sadašnji najduži viseći most na svetu — 1915 Çanakkale Bridge u Turskoj (6.637 stopa suspendovanog dela), izgrađen 2023. godine.
Projekat Mosta preko Sicilijanskog moreuza je ambiciozan i potencijalno transformativan za region, ali istovremeno predstavlja veliki finansijski, društveni i geotehnički izazov. Pre nego što radovi zažive u velikom obimu, neophodne su detaljne, transparentne analize seizmičkog rizika, striktne kontrole javnih nabavki i planovi za ublažavanje socijalnih i ekoloških posledica.
Pomozite nam da budemo bolji.
