Kina je, prema izveštajima i izjavama zvaničnika, odigrala ulogu u postizanju dvonedeljnog prekida vatre između Irana i protivnika, ali Peking zvanično ne ističe svoju ulogu. Stručnjaci upozoravaju da Iran može preuveličavati kinesko posredovanje kako bi pritisnuo Peking da preuzme odgovornost. Ekonomski interesi Kine, naročito u pogledu uvoza nafte i stabilnosti morskih puteva, objašnjavaju pažljiv i ograničen pristup Pekinga.
Kina I Prekid Vatre U Iranu: Da Li Pekingu Zaista Odgovara Veća Uloga?
An Iranian man shows his tattoo with the name of the country's slain supreme leader Ayatollah Ali Khamenei during a rally to commemorate his death in Tehran (-)(-/AFP/AFP)
Decenijama su Sjedinjene Države sebe predstavljale kao ključnog garanta stabilnosti na Bliskom istoku, gradeći vojne saveze sa zemljama Zaliva i Izraelom i marginalizujući ambicije Kine za većom ulogom. Nedavni sukobi i američko-izraelski napadi na Iran doveli su u pitanje taj poredak i podstakli regionalne napetosti.
Kina je, delimično, doprinela postizanju dvonedeljnog prekida vatre između Irana i njegovih protivnika, ali Peking zvanično ne ističe svoju ulogu. Umesto otvorenog slavlja, kineske vlasti su zauzele rezervisan pristup, što stručnjaci objašnjavaju kao procenu rizika koji prate dublje uključivanje.
Kako su se odvijale diplomatske aktivnosti
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Trump u razgovoru za AFP pripisao je Kini zasluge za ubeđivanje Irana da prihvati prekid vatre, a to su nepotpuno potvrdili i neki diplomatski izvori iz regiona. Ipak, kineske zvanične izjave su oprezne: Peking "pozdravlja sve napore koji doprinose miru" i ističe podršku posredničkim naporima Pakistana.
"Kao odgovorna velika sila, Kina će nastaviti da igra konstrukivnu ulogu i da nastoji da deeskalira tenzije", rekao je Liu Pengyu, portparol kineske ambasade u Vašingtonu.
Ocene eksperata
Yun Sun iz Stimson Centra smatra da je kineska povučenost neobična i ukazuje na mogućnost da Teheran namerno ističe kinesku ulogu kako bi stvorio politički pritisak na Peking da preuzme veće obaveze:
"Iran je izdvojio Kinu kao potencijalnog garanta bezbednosti, pa postoji podsticaj da se prikaže Kina u prevelikoj ulozi kako bi bila odgovorna za sprovođenje prekida vatre", navodi Sun. "Kina ne daje bezbednosne garancije i to bi joj stvorilo probleme u budućnosti."
Takođe je važno ispraviti netačnost iz nekih ranijih izveštaja: JD Vance je američki senator, a ne potpredsednik SAD. Najave su navele da će u razgovorima u Pakistanu učestvovati različiti međunarodni i regionalni akteri, uključujući i američke predstavnike.
Veliki ekonomski interesi
Kina uvozi oko polovine svoje nafte iz Bliskog istoka i ima značajne ekonomske veze u regionu. Istovremeno, Peking je godinama zaobilazio neke unilateralne američke sankcije prema Iranu, što mu daje ekonomski interes za stabilnost morskih puteva kao što je Hormuški moreuz.
Godine 2023. Iran i Saudijska Arabija obnovili su diplomatske odnose u okviru razgovora održanih u Pekingu, što je dodatno povećalo percepciju kineske diplomatske uloge, ali bez jasnog vojnog angažmana.
Šta Kina želi — i šta želi da izbegne
Analitičari podsećaju da Kina nema dugu tradiciju vojnih operacija daleko izvan Azije i da joj je, po svemu sudeći, važnije da zadrži snage blizu Južnog kineskog mora i Tajvana. Za Peking je primarni cilj stabilnost kako bi se sačuvali trgovinski i energetski tokovi, ne nužno i da zameni američku bezbednosnu prisutnost u regionu.
Kako su istakli stručnjaci, Kina može profitirati iz situacije u kojoj su Sjedinjene Države oslabljene na reputacionom nivou, ali istovremeno ostaju aktivne u obezbeđivanju regiona — pozicija koja Pekingovu diplomatsku ulogu čini korisnom, ali i ograničenom.
Zaključak
Kineska diplomatija je doprinela smanjenju tenzija, ali Peking istovremeno meri rizike od daljeg angažovanja. Dok Iran možda želi da prikaže Kinu kao garant sigurnosti, realnost je takva da Kina teži pre svega ekonomskim interesima i regionalnoj stabilnosti, a ne direktnom preuzimanju vojne uloge u Zalivu.
Pomozite nam da budemo bolji.
