Nikolić: UNMIK Ne Prikazuje Dovoljno 'Tihi Egzodus' Srba — Situacija Na Kosovu Je Krhka

Danijela Nikolić, predsednica Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju, upozorila je da šestomesečni izveštaj UNMIK‑a nedovoljno obrađuje pitanje iseljavanja Srba sa Kosova i Metohije i da stvarna bezbednosna situacija na terenu ostaje „teška i krhka”.

Bezbednosna situacija i statistika

Nikolić je za RTS istakla da bezbednosni rizici prate svakodnevni život i da se u 2025. godini evidentirano 137 etnički motivisanih napada, dok za poslednje četiri godine taj broj prelazi 700. Po njenim rečima, takvi podaci ukazuju da su pretnje prisutne „na svakom koraku i u svakom trenutku”, što utiče na odluke ljudi da napuste pokrajinu.

„Tihi egzodus” i institucionalne pretnje

Nikolić je naglasila da o tzv. „tihom egzodusu” premalo govori u međunarodnim izveštajima i ocenila da je iseljavanje Srba jedan od najozbiljnijih problema. „Svaka institucionalna pretnja za Srbe predstavlja potencijalni egzodus”, upozorila je, dodajući da se osećaj nesigurnosti produbljuje kada su ugrožena osnovna prava i nacionalni identitet.

Politički dijalog i pozicije međunarodne zajednice

Govoreći o sednici Saveta bezbednosti UN, Nikolić je ukazala na podele među državama članicama: deo međunarodne zajednice insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, dok drugi podržavaju stavove Prištine, uključujući zahtev za članstvo u UN. U svetlu inicijativa za smanjenje ili ukidanje mandata UNMIK‑a, ocenila je da je prisustvo misije i dalje neophodno jer uslovi na terenu ne dozvoljavaju povlačenje.

ZSO i uloga EU

Nikolić je ponovila da je formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) „tema svih tema” u dijalogu Beograda i Prištine i pozvala Evropsku uniju da podstakne Prištinu na konkretne korake, podsećajući da je reč o preuzetoj obavezi. Takođe je istakla da Srbija zahteva jačanje uloge UNMIK‑a i dosledno poštovanje međunarodnih sporazuma.

Medijacija i svakodnevni pritisci

Nikolić je ocenila da pristup specijalnog izaslanika EU za dijalog, Petera Sørensena, otvara prostor za konstruktivnije razgovore u odnosu na prethodni period. Predstavnici Beograda, kako je rekla, tokom razgovora sa Sørensenom naglašavaju neophodnost formiranja ZSO i ukazuju na jednostrane poteze Prištine koji otežavaju dijalog.

Osim političkih pitanja, predsednica Odbora je osvetlila i konkretne pritiske na svakodnevni život Srba, naročito pred velike verske i nacionalne praznike — kao primer navela je uklanjanje srpskih zastava u Gračanici, što dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti i ugroženosti.

„Kada vam zabranjuju pravo na ime, pismo, zastavu i identitet, jasno je u kakvoj se situaciji nalazi jedan narod.”

Izjave Danijele Nikolić reflektuju zabrinutost Beograda zbog bezbednosnih i institucionalnih trendova na Kosovu i Metohiji, uz zahtev za jaču međunarodnu prisutnost i konkretne korake ka formiranju ZSO kao preduslovu daljeg napretka u dijalogu.