Nakon više od decenije podela, libijske rivalizujuće zakonodavne institucije potpisale su jedinstveni državni budžet, što Centralna banka vidi kao važan korak ka finansijskoj stabilnosti. Guverner Naji Issa ocenio je sporazum kao dokaz da zemlja može prevazići unutrašnje razlike. Međutim, snage Khalife Haftara i dalje kontrolišu ključne naftne regione, pa politička fragmentacija ostaje glavni izazov. Dogovor ima i značajne implikacije za snabdevanje Evrope naftom.
Libija Potpisala Prvi Jedinstveni Državni Budžet Posle Više Od Decenije — Korak Ka Finansijskoj Stabilnosti
Libya's Central Bank branch in the southern city of Sebha [File: Abdullah Doma/AFP]
Rivalizujuća zakonodavna tela u Libiji postigla su i potpisala jedinstveni državni budžet prvi put od 2013. godine, u retkom pokazu saradnje u zemlji podeljenoj godinama sukoba. Centralna banka Libije saopštila je u subotu da su obe komore podržale dokument, ocenjujući ga kao važan korak prema obnavljanju finansijske stabilnosti.
Guverner Naji Issa istakao je tokom ceremonije potpisivanja u Tripoliju da sporazum pokazuje da Libija može da prevaziđe unutrašnje podele kad postoji zajednička vizija za budućnost.
"Ovo je jasna potvrda da Libija može da prevaziđe razlike kada se oblikuje jedinstvena vizija za njenu budućnost," rekao je Issa.
Pozadina i politički kontekst
Libija je ostala podeljena još od građanskog rata 2014. godine, kada su nastale suparničke administracije na istoku i zapadu. Poslednji jedinstveni nacionalni budžet bio je iz 2013. Sporazum je potpisao Zbor narodnih predstavnika (House of Representatives, HoR) sa istoka i Visoki savet države (High Council of State) iz Tripolija, institucije koje su godinama konkurisale za političku kontrolu.
U prestonici je prisutna međunarodno priznata Vlada nacionalnog jedinstva pod premijerom Abdul Hamidom Dbeibahom. Ipak, političke podele ostaju duboko ukorenjene: snage lojalne Khalifi Haftaru i dalje kontrolišu velike delove naftnih regiona, uključujući ključne terminale i polja, kroz Libijsku nacionalnu vojsku (LNV).
Energetske implikacije
Vreme potpisivanja naglašava rastuću važnost Libije na globalnim energetskim tržištima. Potražnja za libijskom naftom porasla je usled poremećaja u snabdevanju povezanim sa sukobima na Bliskom istoku i pritiscima na tranzitne rute, uključujući blokade i napetosti oko Hormuškog moreuza.
Geografski položaj Libije predstavlja prednost za evropske rafinerije: isporuke iz njenih luka stižu relativno brzo do Evrope i izbegavaju neke rizike vezane za zalivske rute, poput potrebe za vojnom pratnjom i visokih premija osiguranja. Pored toga, laka i slatka libijska nafta odgovara potrebama mnogih evropskih rafinerija koje se suočavaju sa nestabilnim snabdevanjem.
Prethodni pokušaji stabilizacije energetskog sektora često su se oslanjali na neformalne dogovore; primer je sporazum 2022. godine kada su ključni akteri iz suprotstavljenih frakcija privremeno koordinisali rad terminala kako bi se izbegao potpuni prekid izvoza. Novi budžetski sporazum nagoveštava pomak ka formalnijoj saradnji, ali politička fragmentacija i dalje predstavlja značajan rizik za implementaciju i održivost dogovora.
Zaključak: Potpisivanje jedinstvenog budžeta je važan simboličan i praktičan korak ka stabilizaciji finansija i upravljanja državom, ali njegov stvarni uticaj zavisiće od daljeg političkog dijaloga i kontrole nad ključnim resursima.
Pomozite nam da budemo bolji.
