Kratak pregled: Kabul se suočava sa dubokom krizom vode: akviferi su pali za 25–30 m u poslednjoj deceniji, a bunari sada ponekad zahtevaju kopanje do 150 m. Klimatske promene, brza urbanizacija i prekomerno crpljenje pogoršavaju situaciju. Ključni projekti (Panjshir cevovod i Shah Toot brana) kasne zbog revizija i nedostatka finansiranja, dok vlasti uvode kvote i ograničenja.
Kabul Pred Kolapsom: Kako Nedostatak Vode Pogađa Milione
A boy and a girl collect water from a hose connected to a well at a mosque in Deh Mazang, Kabul, Afghanistan, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Siddiqullah Alizai)(ASSOCIATED PRESS)
Marofa, 52-godišnja stanovnica siromašnog kvarta Deh Mazang u Kabulu, stajala je u blatnjavoj ulici koja se uzdiže uz brdo i razbarušila maramu da pokaže sedu, skoro sivo-belu kosu. „Vidite ovu kosu? I sa belom kosom moram da nosim vodu“, rekla je. „Ti kontejneri su teški. Nemamo više snage u leđima, nema snage u nogama.“
U podnožju brda jedna džamija ima sopstveni bunar koji daje vodu besplatno, ali ona je neupotrebljiva za piće — žuta i slana — i i dalje mora da se doprema do kuća. Pijaća voda se u četvrt dovodi cisternama na trotočkašima i prodaje po cenama koje mnogi ne mogu da priušte.
Residents collect water from a distribution truck in the Deh Mazang neighborhood in Kabul, Afghanistan, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Siddiqullah Alizai)(ASSOCIATED PRESS)
„Nemamo novca za hranu. Kako da nabavimo vodu?“, rekao je 90-godišnji Wali Mohammad, jasno iskazujući gnev.
Kako je Kabul dospeo u ovu situaciju
Smešten u visoko planinskoj dolini Hindu Kuš, Kabul se oslanja pretežno na podzemne vode iz bunara. Međutim, nivo akvifera drastično je opao: izveštaj humanitarne organizacije Mercy Corps iz aprila 2025. navodi pad od 25–30 metara u poslednjoj deceniji. U nekim delovima bunari se sada moraju kopati i do 150 metara kako bi se došlo do vode.
Glavni uzroci su kombinacija klimatskih promena — manje snega i češće kratkotrajne, jake padavine koje ne dopiru do podzemnih rezerve — i brze urbanizacije. Kabul se od oko 2,5 miliona stanovnika 2001. godine proširio na procenjenih oko 6 miliona; grad je izgrađen do te mere da većina kiše više ne može da se infiltriše u zemlju i dopuni akvifere.
Residents carry jerrycans on donkeys after collecting water from a well at a mosque in Deh Mazang, Kabul, Afghanistan, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Siddiqullah Alizai)(ASSOCIATED PRESS)
Uloga upravljanja i komercijalnih korisnika
Eksperti ističu i loše upravljanje resursima: fabrike bezalkoholnih pića, staklenici i drugi komercijalni korisnici troše velike količine podzemne vode. „Čak i bez klimatskih promena, Kabul bi se suočio s ovom krizom zbog ogromnog rasta stanovništva i urbanizacije“, upozorava Najibullah Sadid, stručnjak iz mreže Afghanistan Water and Environment Professionals Network.
Mere vlasti i njihova ograničenja
Ministarstvo za vodu i energiju priznaje kritično stanje. Portparol Qari Matiullah Abid navodi da su uvedene restrikcije crpljenja vode za industrijske korisnike, instalirani su vodomeri i uvedene kvote za velike potrošače poput perionica automobila i poslovnih zgrada. Takođe su izgrađene pregrade za zadržavanje vode (check dams) i iskopano na hiljade upojnih bunara radi bolje kontrole oborinskog oticanja.
A man carries plastic bottles and a jerrycan on his back after collecting water from a well at a mosque in Deh Mazang, Kabul, Afghanistan, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Siddiqullah Alizai)(ASSOCIATED PRESS)
Ipak, te mere nisu dovoljne da nadoknade dugogodišnje iscrpljivanje akvifera i rast potreba.
Veliki projekti koji kasne
Dva ključna projekta koja bi mogla znatno ublažiti problem su odložena: cevovod dug oko 200 km koji bi dovodio vodu iz reke Panjshir i brana Shah Toot sa rezervoarom oko 30 km jugozapadno od Kabula. Mercy Corps procenjuje da bi kombinacija ova dva projekta mogla obezbediti vodu za oko 4 miliona ljudi.
A girl carries jerrycans on a wheelbarrow after collecting water from a well at a mosque in Deh Mazang, Kabul, Afghanistan, Thursday, April 2, 2026. (AP Photo/Siddiqullah Alizai)(ASSOCIATED PRESS)
Shafiullah Zahid iz državne korporacije za snabdevanje vodom kaže da je budžet za Panjshir cevovod odobren (~130 miliona dolara), ali da je potrebno ponovo revidirati studije pre početka radova. Brana Shah Toot, planirana kao avganistansko-indijski projekat, takođe čeka na finansiranje i mogla bi da se gradi šest do sedam godina nakon početka radova.
Upozorenje za budućnost
Stručnjaci upozoravaju da bez ambicioznijih i sistemskih mera — od prioritizacije vodenih projekata do dugoročnog upravljanja potrošnjom i obnove infiltracije padavina — Kabul preti humanitarna katastrofa. „Voda je važnija od puteva“, kaže Sadid, ukazujući da su ranije vlade ulagale u infrastrukturne, vizuelno upadljive projekte umesto u temeljne, životno važne investicije.
Napomena: Podaci i izjave preuzeti su iz izveštaja Mercy Corps (april 2025) i izjava lokalnih i međunarodnih stručnjaka u Kabulu.
Pomozite nam da budemo bolji.
