Slovenija u političkom potresu: Zoran Stevanović izabran za predsednika parlamenta i najavljuje posetu Moskvi

Zoran Stevanović, lider male stranke Resnica, izabran je za predsednika slovenskog Državnog zbora sa 48 glasova "za" od mogućih 90, uz ključnu podršku nekoliko desničarskih partija, uključujući i SDS Janeza Janše. Izbor je izazvao burne reakcije na levoj strani političkog spektra i dodatno zakomplikovao pokušaje aktuelnog premijera Roberta Goloba da sastavi novu vladu.

Reakcije i optužbe

Odlazeći premijer Robert Golob javno je označio Stevanovićev potez kao "izdaju" i priznao da ga je izbor potresao. Golobova koalicija sada je u teškoj poziciji jer, bez pet poslanika Resnice, teško može obezbediti potrebnih 46 glasova za formiranje vlade. Generalni sekretar Svobode izneo je oštre optužbe na račun Stevanovića, što je dodatno podiglo tenzije.

Medijski i javni odjek

Javni servis i komentatori bliski bivšoj vlasti kritikovali su izbor, dok su društvene mreže bile podeljene. Neki mediji su ranije marginalizovali Stevanovića tokom predizborne kampanje, a sada su napadi intenzivirani, uključujući i emotivne reakcije sa leve strane. S druge strane, pojedini političari, među kojima je bivši premijer Marjan Šarec, upozoravaju da ga ne treba podcenjivati.

Stevanovićeve najave

U jednoj od prvih izjava nakon izbora Stevanović je najavio seriju službenih poseta: Skoplje, Kopenhagen i — kako je posebno naglasio — Moskva. Izjavio je i da će njegova stranka raditi na politici koja podrazumeva borbu protiv korupcije, niže poreze i smirivanje konfrontacija sa Rusijom i Kinom. Najavio je i nameru da pokrene inicijativu za referendum o izlasku Slovenije iz NATO-a, što je naišlo na oštar otpor većine parlamentarnog spektra.

"Želimo da gradimo mostove, da dobro sarađujemo sa svim državama, bez obzira na zid koji je podignut između Zapada i Istoka. Zbog toga planiram da uskoro posetim i Moskvu", rekao je Stevanović.

Političke posledice

Resnica, sa pet poslanika, postaje nizkopraga, ali uticajna parlamentarna grupa: može biti presudna kod glasanja o poverenju i drugim ključnim pitanjima. Golobova Svoboda je izgubila 14 mandata u odnosu na 2022. godinu; prema dostupnim podacima, Svoboda ima 29 mandata naspram 28 koliko ima SDS, što dodatno komplikuje raspodelu snaga.

Završna napomena

Izbor predsednika parlamenta promenio je političku dinamiku u Sloveniji i otvorio mogućnost za novu desno-centrističku većinu ili za produženje političke blokade. Najava službene posete Moskvi i referendum o NATO-u biće centralne teme u narednim danima, a njihov efekat na spoljnopolitički kurs Slovenije i unutrašnju stabilnost vlade ostaje da se vidi.