Si Đinping je u Pekingu primio Sergeja Lavrova dok su u gradu prisutni i lideri pogođeni krizom na Bliskom istoku. Lavrov je ponudio da Rusija nadoknadi energetski manjak Kine izazvan poremećajima u Hormuškom moreuzu. Kina se predstavlja kao potencijalni posrednik u pregovorima, dok analitičari upozoravaju na moguće razlike interesa između Moskve i Pekinga.
Si Đinping Prima Lavrova Dok Lideri Stižu u Peking Zbog Krize Na Bliskom Istoku
Russian Foreign Minister Sergei Lavrov (L) said Moscow could help China with energy supplies following the blockade of the Strait of Hormuz (Handout)(Handout/RUSSIAN FOREIGN MINISTRY/AFP)
Kineski predsednik Si Đinping primio je u sredu u Pekingu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, objavili su kineski državni mediji. Sastanak dolazi u talasu diplomatskih poseta iz zemalja pogođenih ratom na Bliskom istoku, dok Peking nastoji da se prikaže kao posrednik i stabilan partner u pregovorima o deeskalaciji.
Lavrov se pridružio nizu zvaničnika koji su ove nedelje razgovarali sa Si Đinpingom, među kojima su španski premijer Pedro Sančez, prestolonaslednik Abu Dabija Muhamed bin Zajed Al Nahjan i vijetnamski lider To Lam.
Ponuda za ublažavanje energetskog manjka
Na konferenciji za novinare posle sastanka, Lavrov je rekao da Rusija može "nadoknaditi" manjak energenata za Kinu, nakon što je saobraćaj kroz Hormuški moreuz delimično otežan zbog sukoba povezanih sa Iranom. Kineska ekonomija, kao neto uvoznik nafte, suočila se sa rastom cena goriva, plastike i đubriva usled poremećaja u snabdevanju.
"Rusija, bez sumnje, može nadoknaditi manjak resursa koji je nastao kako za NR Kinu, tako i za druge zemlje zainteresovane za saradnju s nama," izjavio je Lavrov, prema izveštajima ruskih državnih agencija.
Peking kao posrednik i geopolitički akter
Si je u razgovorima istakao da Kina želi da igra konstruktivnu ulogu u podsticanju mirovnih pregovora na Bliskom istoku. Tokom susreta sa prestolonaslednikom Abu Dabija poručio je da će Kina podsticati mirovne inicijative, dok je u razgovoru sa Sančezom upozorio na "haos i nemire" i pozvao na bližu međunarodnu saradnju.
Analitičari ukazuju na pragmatičan razlog povećanih poseta: energetska bezbednost i napetosti u regionu ubrzale su diplomatske kontakte u Pekingu. Dilan Loh, vanredni profesor na Nanyang tehnološkom univerzitetu u Singapuru, ocenio je da Kina ima uticaj i polugu nad Iranom, koji bi mogao biti iskorišćen za smirivanje tenzija.
Ja Ian Chong sa Nacionalnog univerziteta Singapur dodaje da dolasci iz Zaliva i Lavrovljeva poseta verovatno predstavljaju direktan odgovor na sukob i želju za deeskalacijom. Istovremeno, Chong upozorava da se interesi Moskve i Pekinga po pitanju Irana i globalne krize mogu razlikovati: visoke cene energije remete kinesku privredu, dok Moskvi mogu olakšati finansiranje sopstvenih angažmana.
Dalji koraci u odnosima Peking–Moskva
Tokom dvodnevne posete, Lavrov je razgovarao i sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem o konfliktu između SAD i Irana, situaciji u Azijsko-Pacifičkom regionu, kao i o krizi u Ukrajini. Dogovarani su i planovi za susret između Vladimira Putina i Si Đinpinga, koji bi prema Lavrovu mogao biti organizovan u prvoj polovini godine.
Peking i Moskva su bliski ekonomski i politički partneri, a njihovi odnosi su se dodatno produbili od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Susreti u Pekingu signaliziraju da zemlje zainteresovane za stabilnost i snabdevanje energijom vide Kinu kao važnog igrača u rešavanju regionalnih kriza.
Autor: sam/dhw/mtp (izveštaji medija i saopštenja zvaničnih agencija)
Pomozite nam da budemo bolji.
