Administracija predsednika Trumpa planira da pojača ekonomski pritisak na Iran koristeći sekundarne sankcije i ciljane udare na finansijske kanale kako bi smanjila sposobnost Teherana za finansiranje svojih aktivnosti. Ministarstvo finansija već je poslalo upozorenja bankama u Kini, Hongkongu, UAE i Omanu. Reakcije su podeljene: neki zvaničnici podržavaju intenziviranje pritiska, dok kritičari upozoravaju na diplomatski kontraefekat i rizik od jačanja prihoda Irana usled rasta cena nafte.
Od Bombi Do Sankcija: SAD Preusmeravaju Strategiju — Finansijski Pritisak Na Iran
Treasury Secretary Scott Bessent speaks with reporters in the James Brady Press Briefing Room at the White House, Wednesday, April 15, 2026, in Washington. (AP Photo/Alex Brandon)(ASSOCIATED PRESS)
VAŠINGTON — Administracija predsednika Trumpa najavila je pojačanje ekonomskog pritiska na Iran kao dopunu ili zamenu za direktne vojne udare, koristeći sekundarne sankcije i pritisak na bankarski sektor kako bi ugušila finansijske tokove Teherana.
Sekretar trezora Scott Bessent rekao je novinarima na brifingu u Beloj kući da će novi potezi predstavljati „finansijski ekvivalent“ bombarderske kampanje. Već je poslato upozorenje finansijskim institucijama u Kini, Hongkongu, UAE i Omanu da bi zemlje i banke koje omogućavaju iranske transakcije mogle da budu cilj sekundarnih sankcija.
Šta tačno predlažu zvaničnici
Zvaničnici navode da će se obraćati kompanijama i saveznicima: ako kupujete iransku naftu ili imate iranske depozite, mogli biste da snosite posledice. Administracija kaže da je spremna da udari i na mreže za šverc nafte, kao i na finansijske kanale koji podržavaju iranske paradržave i trustove (bonyads).
„Finansijski ekvivalent onome što smo videli u kinetičkim aktivnostima,“ rekao je Bessent, upozoravajući da će Ministarstvo finansija koristiti sve dostupne alate, uključujući sekundarne sankcije.
Međunarodne i domaće reakcije
U SAD mišljenja su podeljena. Neki republikanci podržavaju širi spektar pritisaka: senator Thom Tillis je rekao da bi podržao „sve što povećava pritisak“. Drugi, poput senatora Mikea Roundsa, sumnjaju da će dodatne sankcije same po sebi promeniti ponašanje Teherana.
Demokratska senatorka Elizabeth Warren upozorava da bi učinak sankcija mogao biti umanjen usled rasta cena nafte i posledičnog priliva prihoda Iranu nakon ratnih događaja. Advokat za sankcije Daniel Pickard ukazuje na moguć rizik diplomatskog i ekonomskog kontraefekta, posebno od saveznika i partnera koji se protive eskalaciji.
White House press secretary Karoline Leavitt , Small Business Administration administrator Kelly Loeffler and Treasury Secretary Scott Bessent speak with reporters in the James Brady Press Briefing Room at the White House, Wednesday, April 15, 2026, in Washington. (AP Photo/Alex Brandon)(ASSOCIATED PRESS)
Veći ciljevi i rizici
Bijela kuća je u utorak uvela sankcije protiv mreže za šverc nafte povezane sa navodno umrlim iranskim zvaničnikom Ali Shamkhanijem, obuhvatajući desetine pojedinaca, kompanija i plovila, mnoge registrovane u UAE. Zvaničnici kažu da ciljaju i Bonyads — velike dobrotvorne trustove sa velikim ekonomskim udelom.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da su sekundarne sankcije osetljiv instrument: mogu odvratiti strane partnere, otežati međunarodnu saradnju i dovesti do kontramjera iz zemalja poput Kine ili saveznika u Persijskom zalivu.
Šta može slediti
Administracija navodi da će nastaviti da koristi sve autoritete kako bi presečla finansijske kanale koji podržavaju iranske paravojnike i mreže za šverc. Istovremeno, pritiscima se pokušava podstaći Teheran da prihvati američke uslove u razgovorima o nuklearnim ambicijama.
Analitičari ocenjuju da bi uspeh takve strategije zavisio od međunarodne saradnje, otpornosti iranske ekonomije i političkih kalkulacija u regionu. Ako partneri odbiju da se pridruže merama, efekat sankcija će biti ograničen, dok eskalacija može dodatno destabilizovati regionalne energetske i trgovinske tokove.
Zaključak: Prelazak sa isključivo vojnog na kombinovani vojno-ekonomski pristup predstavlja značajan strateški zaokret koji nosi potencijalne pogodnosti, ali i velike rizike diplomatije i ekonomije, naročito ako ključni međunarodni akteri odbiju da sarađuju.
Pomozite nam da budemo bolji.
