Iran je ponudio da pusti brodove da bezbedno prolaze omanskom stranom Hormuzskog tjesnaca kao gest dobre volje, ali predlog ne donosi trenutno rešenje za stotine brodova zaglavljenih u Zalivu. Predlog je uslovljen ispunjavanjem zahteva koje Teheran postavi Vašingtonu, dok nije precizirano da li bi uključivao uklanjanje mina ili izuzeće plovila povezanih s Izraelom. IMO podržava bezbedan prolaz kroz postojeći sistem razdvajanja saobraćaja, a analiza i pregovori se nastavljaju.
Ekskluzivno: Iran Predlaže Bezbedan Prolaz Brodova Omanskom Stranom Hormuzskog Tjesnaca
FILE PHOTO: A vessel in the Strait of Hormuz, off the coast of Oman’s Musandam province, April 12, 2026. REUTERS/File Photo
Iran je, prema izvoru upoznatom sa stavom Teherana, u razgovorima ponudio da dozvoli slobodan i bezbedan prolaz brodova kroz omansku stranu Hormuzskog tjesnaca – pod uslovom da se postigne dogovor koji sprečava obnovu šireg sukoba.
Izvor, koji je želeo da ostane anoniman zbog osetljivosti pregovora, naveo je da bi Iran bio spreman da ne ometa plovidbu u okviru uspostavljenog saobraćajnog koridora u omanskim vodama. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) pozdravila je svaki potez koji doprinosi sigurnom tranzitu kroz postojeći sistem razdvajanja saobraćaja.
Gest dobre volje, ali bez trenutnog rešenja
Analitičari i izvori ocenjuju predlog kao gest dobre volje, a ne mera koja bi odmah rešila situaciju stotina brodova koji već čekaju prolaz kroz tjesnac – kroz koji prolazi približno 20% svetskog izvoza nafte i ukapljenog prirodnog gasa (LNG).
U tekstu predloga nije precizirano da li bi Iran uklonio eventualne mine postavljene blizu omanske strane, niti da li bi svima, uključujući plovila povezana sa Izraelom, bio garantovan neometan prolaz. Izvor je naglasio da predlog zavisi od toga da li će Vašington prihvatiti uslove koje je postavio Teheran.
„Pozdravljamo svake poteze koji omogućavaju siguran prolaz brodova kroz uspostavljeni sistem razdvajanja saobraćaja,“ saopštio je portparol IMO-a.
Širi kontekst i posledice
Rat koji je suprostavio SAD i Izrael s Iranom izazvao je velike prekide u snabdevanju naftom i gasom zbog iranskih prekida u saobraćaju kroz tjesnac. Od početka sukoba 28. februara, u Zalivu su zaglavljena stotine tankera i drugih brodova, a procenjuje se da je oko 20.000 pomoraca pogođeno. Dvocvetni prekid vatre stupio je na snagu 8. aprila, a američki predsednik Donald Trump izjavio je da je sukob blizu kraja, iako kontrola nad tjesnacem ostaje ključna tačka pregovora.
IMO je na nedavnom sastanku zemalja članica odbacio ideju da Iran naplaćuje prolaz kroz tjesnac, ocenivši takvu meru kao „opasan presedan“. Istovremeno, neki izvori navode da je Vašington uveo mere kao što je blokada na brodove koji napuštaju iranske luke, što dodatno komplikuje pomorski saobraćaj.
Istorijski, dvosmerni sistem razdvajanja saobraćaja koji je usvojila UN-ova pomorska agencija 1968. podelio je rute kroz iranske i omanske vode i decenijama je omogućavao redovan prolaz, uprkos povremenim incidentima.
Šta ostaje nejasno
Ključna otvorena pitanja su da li bi Iran uklonio mine, da li bi se primenjivala zabrana razlikovanja plovila po zastavi ili vlasništvu i na koje konkretne zahteve Teheran očekuje odgovor od SAD. Dok se pregovori nastavljaju, globalna pomorska i energetska trgovina pažljivo prate razvoj događaja.
Napomena: Informacije u članku zasnovane su na izvorima i izjavama uključenim u izvorni tekst Reutersa. Beleška o imenima i datumima preneta je iz originalnog izveštaja.
Pomozite nam da budemo bolji.
