Pomorci zaglavljeni u Zalivu suočavaju se s opasnošću rata i skupim, dugotrajnim procedurama repatrijacije. Nekima, poput Rexa Pereire, povratak kući koštao je više od ušteđevine, dok drugi ostaju bez plate i zaliha. Sindikati i međunarodne organizacije upozoravaju na slabu regulaciju i logističke probleme pri zameni posada tokom sukoba.
Zarobljeni u Zalivu: Pomorci plaćaju skupe i rizične povratke kući
Ship were blocked in the Gulf by the US-Iran war (-)(-/AFP/AFP)
Kada je mornar Rex Pereira video rakete iznad svog snabdevačkog plovila u Zalivu, njegova jedina želja postala je da se što pre vrati u Indiju. Kao i hiljade drugih pomoraca, našao se zarobljen usred rastućeg sukoba na Bliskom istoku i suočio s opasnim uslovima rada i skupim procedurama repatrijacije.
Rex Pereira: dug i skup povratak
Pereira je 3. marta kontaktirao indijske sindikate tražeći pomoć jer mu je vlasnik broda zadržao pasoš. Indijska ambasada u Iraku intervenisala je kod lokalnih imigracionih vlasti kako bi mu vratili dokumenta, ali je procedura trajala nedeljama.
„Sve što sam zaradio (na brodu), mislim da sam ceo iznos potrošio na putovanje, tako da nisam dobio ništa zauzvrat. Sva moja ušteđevina je nestala,“ rekao je Pereira iz Mumbaja.
Kada je krajem marta napokon dobio potrebne vize (2. april), usledilo je dugo i skupo putovanje do kuće: 17 sati kopnenog prevoza do aerodroma u Rijadu i let za Mumbai 7. aprila. Ukupno je potrošio oko $1.350: $200 za deo avionske karte (ostatak je platio poslodavac), $450 za taksije i $700 za vize. Još čeka refundaciju od regrutne agencije.
Drugi primeri i šira slika
Shivendra Chaurasiya, član posade rasutog teretnog broda, vratio se kući za tri dana i njegov poslodavac je pokrio troškove — to je obaveza za brodove obuhvaćene kolektivnim ugovorima Međunarodnog pregovaračkog foruma (IBF). IBF navodi da je oko 15.000 plovila pod tim sporazumima.
Međutim, mnogi pomorci rade na brodovima bez takvih ugovora i prepušteni su sami sebi. Jedan 21-godišnji mornar, koji je tražio da ostane anoniman kao Manish, rekao je da nije primio platu od $300 mesečno i da vlasnik broda odbija da plati njegov povratak uprkos ugovornoj klauzuli.
Logistički i sigurnosni izazovi
Prema ITF-u, oko 20.000 pomoraca bilo je blokirano u regionu Zaliva. Zamena posada tokom rata postaje „logistički košmar“ i može koštati i do dva puta više nego u mirnodopskim uslovima, navode predstavnici sindikata. Mnogi brodovlasnici zbog toga oklevaju da dozvole iskrcavanje posada, a obrada viza i manjak letova dodatno produžavaju povratke.
Neki pomorci morali su da putuju i do 1.800 kilometara kopnom — iz Irana do Azerbejdžana — da bi došli do leta za Indiju. Više od 200 indijskih pomoraca zatražilo je pomoć indijskim sindikatima da organizuju povratak.
Posledice za radnike i preporuke
Situacija naglašava ranjivost pomoraca koji rade na brodovima bez kolektivnih ugovora: ostaju bez plata, bez zaliha na brodu i bez sigurnog povratka kući. Sindikati i međunarodne organizacije pozivaju na strožiju primenu pravila o repatrijaciji, veću dostupnost evakuacionih ruta i odgovornost regrutnih agencija i vlasnika brodova za refundacije troškova.
Zaključak: Dok sukobi u regionu traju, mnogi pomorci ostaju zarobljeni između opasnosti i birokratije — često na sopstveni trošak.
Pomozite nam da budemo bolji.
