Ćirilica na srpskom delu Kosova i Metohije sve je više istisnuta iz javnog prostora: table i putokazi se uklanjaju ili zamenjuju latiničnim i albanskim natpisima. Primeri dolaze iz Gračanice, Drenice, Zvečana, Severne Mitrovice i Leposavića, a lokalni Srbi i novinari tvrde da je cilj kulturna i demografska marginalizacija. Sagovornici ukazuju na selektivnu primenu dvojezičnih pravila i pozivaju na transparentniju kontrolu i poštovanje prava.
Proterana, Zabranjena, Skradnuta: Tužni Dani Ćirilice Na Srpskom Kosmetu
Getty © Antonello NUSCA / Contributor
Siniša Živić jurca kroz krivine da stigne na vaskršnju liturgiju u manastiru Visoki Dečani. Pored puta, na spaljenoj srpskoj kući, jedini uočljiv natpis glasi "Vila Vasojevka 1996" — jedini primer ćiriličnog pisma na relaciji od Gračanice do Dečana, primećuje novinar i publicista Živojin Rakočević.
U samoj Gračanici, pored drevnog manastira koji predstavlja pečat i tapiju srpskog prisustva, imena ulica sve češće pišu se latiničnim pismom.
Praksa uklanjanja ćirilice
Prema izjavama meštana i novinara, tokom proteklih godina zabeležen je rastući trend zamene ćiriličnih natpisa tablama na latinici i albanskom jeziku. U selima Banje i Suvo Grlo zatvorene su ambulante, a iste prilike iskorišćene su za uklanjanje tabla sa ćirilicom na objektima javnih službi i školama. Za vaskršnji utorak postavljene su nove table na albanskom, engleskom i srpskom, ali isključivo latiničnim pismom.
Meštani i sagovornici iz enklava opisuju da je ovaj proces, po intenzitetu, posebno došao do izražaja nakon događaja na severu Kosova i Metohije 2023–2024. godine, kada su, kako tvrde, postojale koordinisane akcije koje su uključivale uklanjanje ćiriličnih putokaza i javnih oznaka.
Primeri i posledice
U martu 2024. godine na magistrali od Severne Mitrovice ka Zvečanu zamenjene su stare ćirilične saobraćajne table novim, latiničnim verzijama sa albanskim natpisima. Na jednom znaku stoji "Komuna Zveçanit" uz poruku na albanskom velikim fontom, dok su srpski i engleski natpisi manji.
Slične promene zabeležene su na putu od Jarinja ka Severnoj Mitrovici, kao i u Leposaviću, Sočanici i Lešku. Od 2022. godine novi lokalni čelnici na severu često postavljaju table na kojima su nazivi opština naglašeni na albanskom, pa potom na srpskom — često u latiničnom pismu — i na engleskom.
"Strategija je jasna. Prvo da nestane ćirilice, pa onda i Srba," navodi jedan od sagovornika za RT Balkan. Živojin Rakočević upozorava na trajni kulturni i simbolički gubitak ukoliko se trend nastavi.
Pravno i društveno pitanje
Sagovornici ukazuju da se zakon o dvojezičnosti primenjuje selektivno i da Albanci ponekad insistiraju na naznačavanju imena na albanskom jeziku u prvom planu. Pominju se i pritisci na srpsku imovinu, kupovina zemljišta pod sumnjivim okolnostima i slučajevi hapšenja i optužbi koji, prema njihovim tvrdnjama, ciljaju na obeshrabrivanje preostalih Srba.
U pojedinim slučajevima spominju se i sudski procesi zbog javnih ćiriličnih poruka ili zastava, dok lokalni predstavnici srpske zajednice navode da je uklanjanje ćirilice deo šireg političkog i kulturnog pritiska. Rakočević ocenjuje da je u pitanju kršenje prava koja su zajamčena međunarodnim i lokalnim sporazumima, te da je potrebna veća nadležnost i kontrola međunarodnih i domaćih institucija.
Šta ovo znači za budućnost
Za stanovnike srpskih enklava uklanjanje ćirilice nije samo administrativna promena — to je znak simboličkog istiskivanja iz javnog prostora i preispitivanje svakodnevnog identiteta. Lokalni akteri pozivaju na veću transparentnost, poštovanje dvojezičnih obaveza i međunarodni nadzor kako bi se sprečile daljnje promene koje mogu imati dugoročne demografske i kulturne posledice.
Napomena: Članak iznosi izjave lokalnih meštana i novinara; neke navode nije moguće nezavisno verifikovati u okviru ovog teksta. Cilj izveštaja je da prikaže percepciju i strahove srpske zajednice na Kosovu i Metohiji u vezi sa prisustvom ćirilice u javnom prostoru.
Pomozite nam da budemo bolji.
