Mitropolit Joanikije je na otvaranju desetog festivala „Ćirilicom“ u Budvi istakao ulogu ćirilice kao temelja više od jedanaest vekova duhovnosti, kulture i pravne tradicije Srba. Podvukao je važnost Miroslavljevog jevanđelja u UNESKO registru i istorijski doprinos štamparija kao što su one Đurđa Crnojevića i Božidara Vukovića. Naglasio je i da negovanje ćirilice ne isključuje poštovanje drugih pisama, te podsetio na srpske naučnike poput Tesle, Pupina i Milankovića.
Mitropolit Joanikije: «Ćirilica Je Čuvala Nas» — Deseti Festival „Ćirilicom“ Otvoren u Budvi
© Митрополија црногорско приморска, фото Саша Девић
Mitropolit crnogorsko‑primorski Joanikije otvorio je deseti festival „Ćirilicom“ na trgu između crkava u Starom gradu u Budvi, istakavši važnost ćirilice kao temelja duhovnosti, kulture i državnosti koji traje više od jedanaest vekova.
Ćirilica kao duhovno i kulturno nasleđe
„Ovим svetим писмом писане су најлепше словенске свете књиге, међу којима је и Miroslavljevo jevanđelje, уписано у UNESKOv регистар 'Pamćenje sveta' као културно добро од изузетног значаја за човечанство“, рекао је митрополит. По њему, ћирилица код Срба није само писмо богате књижевности већ сведочи и о дугој и непрекидној традицији правне мисли — од Zakonа sudnog из IX века, преко Zakonopravila Svetog Save и Dušanovog zakonika, до Стеге Светог Петра Цетињског и Општег имовинског законика Valtazara Bogišića.
„Koliko god smo čuvali ćirilicu, ona je, junačna kao Srbi, više čuvala nas.“
Štamparska i crkvena baština
Mitropolit je podsetio на оснивање прве српске ћириличне штампарије на Цетињу код Ђурђа Црнојевића и на рад Božidara Vukovića Podgoričanina у Венецији, као кључне чиниоце у ширењу духовне и писмене културе. Ћирилица је током векова била забрањивана, прогоњена, па и спаљивана, али је истовремено доживљавала обнове и процвате и остала симбол националног и духовног идентитета.
Ćirilica i nauka
Трагови писма кроз историју показују да су Срби прикупљали знања из теологије, филозофије, историје, земљописа, математике, музике, медицине, астрономије и физике. По митрополитовим речима, не чуди што су српски научници попут Тесле, Пупина и Миланковића стекли светску славу.
Otvorenost i poštovanje drugih kultura
Joanikije je нагласио да неговање ћирилице не значи искључивост: „Negovati ćirilicu значи и учити поштовању и прихватању истинских духовних и културних вредности других народа, посебно латинице.“
Zaključak
Festival „Ćirilicom“ у Будви трајаће три недеље и посвећен је очувању и промоцији књижевне, верске и научне баштине повезане са ћириличним писмом.
Pomozite nam da budemo bolji.
