Rover Curiosity snimio je na Marsu gustu poligonalnu kamenu površinu koja podseća na krljušti i proteže se metrima u Mastcam mozaicima. Fotografije je podelio Kevin M. Gill iz JPL-a, a jedna od vodećih hipoteza kaže da su u pitanju pukotine osušenog blata nastale tokom ciklusa vlaženja i sušenja pre 3,8–3,6 milijardi godina. Formacija je zabeležena na Solu 4865 dok se rover kretao ka krateru Antofagasta (prečnik ~9,8 m), gde naučnici traže tragove organskih materija.
Curiosity Otkrio 'Krljušti' Na Marsu — Poligonalna Stena Budi Nove Hipoteze
Source: NASA / JPL-Caltech / MSSS / Kevin M. Gill
Rover Curiosity je na površini Marsa zabeležio neobičnu poligonalnu kamenu površinu koja podseća na krljušti velikog reptila. Snimke je podelio inženjer Kevin M. Gill iz NASA-inog Jet Propulsion Laboratoryja, a formacija je zabeležena dok se rover kretao ka malom krateru.
Fotografije prikazuju gustu mrežu poligona koja se prostire metrima u Mastcam mozaicima, što je — kako je NASA navela — neuobičajeno po obimu u odnosu na ranije zabeležene primere.
„Ranije smo viđali kamene formacije sa poligonalnim obrascima poput ovih, ali nisu bile toliko dramatično rasprostranjene, protežući se metrima i metrima u našim Mastcam mozaicima. Ove nedelje nastavljamo da prikupljamo mnogo slika i hemijskih podataka koji će nam pomoći da razgraničimo različite hipoteze o nastanku ovih saćastih tekstura.“
Jedna od vodećih hipoteza sugeriše da su reč o drevnim pukotinama osušenog blata nastalim ponavljanim sezonskim ciklusima vlaženja i sušenja usled toka vode pre oko 3,8–3,6 milijardi godina, kada je Mars bio vlažniji i topliji — nalaz podržava rad objavljen u časopisu Nature 2022. godine. Međutim, istraživači prikupljaju dodatne snimke i hemijske analize kako bi ispitali i druge moguće mehanizme nastanka.
Curiosity je formaciju uočio tokom vožnje na Solu 4865, dok se kretao ka krateru nazvanom Antofagasta, prečnika oko 9,8 metara (32 stope). Naučnici smatraju da taj krater može čuvati tragove organskih molekula — ključne za procenu ranije biološke aktivnosti.
Otkriće doprinosi rastućem skupu tragova koji sugerišu da su na Marsu postojali uslovi pogodni za tekuću vodu u dalekoj prošlosti; primer je i ranije zabeleženo otkriće "leopard pega" koje je rover Perseverance identifikovao u krateru Jezero kao potencijalne biosignature.
Timovi na Zemlji nastaviće da analiziraju Mastcam slike i hemijske podatke u nadi da će razjasniti poreklo ovih „krljušti“ — da li su reč o sedimentnim strukturi povezanoj sa vodom, rezultatima vremenskih i temperaturnih promena, ili nekoj drugoj geološkoj pojavi.
Pomozite nam da budemo bolji.
