Iran posle udara: Qalibaf, Revolucionarna Garda i izazov pregovora sa SAD

KAIR (AP) — Nakon što su američko-izraelski udari po tvrdnjama uklonili dugogodišnjeg vrhovnog vođu i veliki deo najvišeg komandnog lanca, iransko rukovodstvo se nije raspalo, već se brzo prestrukturisalo. Glavno pitanje sada glasi: ko će donositi odluke u pregovorima koji bi mogli odrediti sudbinu režima?

Ko je za upravljačem?

U centru sadašnje vlasti stoji Vrhunski savet za nacionalnu bezbednost — telo nalik politbirouu koje okuplja najviše civilne i vojne zvaničnike. Mohammad Bagher Qalibaf, predsednik parlamenta i dugogodišnji politički igrač sa vezama u različitim frakcijama, profilisao se kao lice Saveta i glavni pregovarač sa SAD.

Preminuli vrhovni vođa je, kako izveštava AP, pre smrti delegirao više ovlašćenja Savetu, a rat je dodatno ubrzao taj proces konsolidacije. Njegov sin, Mojtaba Khamenei, navodno ga je nasledio, ali postoje nejasnoće oko njegove uloge i zdravstvenog stanja — on je prema izveštajima i dalje u tajnosti i nije se javno pojavljivao.

FILE - Iran's Interior Minister Ahmad Vahidi briefs the media on elections in Tehran, Iran, March 4, 2024. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)

Snaga Revolucionarne garde i unutrašnje podele

U Savetu su zastupljeni širok spektar političkih pozicija: od tvrdolinijaša iz Gardе do reformista. Novi komandant Garde, Ahmad Vahidi, i sekretar Saveta, Mohammad Bagher Zolghadr, predstavljaju krilo koje forsira snažniji vojni pristup. Njihov rastući uticaj podstiče spekulacije da bi struktura moći u zemlji mogla doživeti bitne promene.

Ipak, stručnjaci napominju da je decentralizovana i frakcionisana priroda iranskog sistema razlog zašto eliminacija pojedinih lidera ne dovodi lako do raspada vlasti. "Rukovodstvo Irana preživelo je upravo zato što postoji više centara moći sa preklapajućim nadležnostima," kaže Ali Vaez iz International Crisis Group.

Glavni spor oko pregovora

Ključni problem u unutrašnjim raspravama jeste koliko ustupaka prihvatiti u dogovoru sa SAD. Amerika traži garancije koje bi smanjile iransku sposobnost da razvije nuklearnu bombu; Iran tvrdi da njegov program ima mirnodopsku namenu i da ima pravo na obogaćivanje urana.

FILE = Mohammad Bagher Zolghadr attends the inauguration ceremony of the 6th term of the Assembly of Experts in Tehran, Iran, May 21, 2024. (AP Photo/Vahid Salemi, File)(ASSOCIATED PRESS)

Qalibaf javno zagovara sveobuhvatan sporazum koji bi obezbedio "trajan mir" i prestanak američkih napada. Međutim, tvrdolinijaši su skeptični i traže strože garancije protiv novih pritisaka i udara.

Hormuški moreuz i ekonomski pritisak

Kontrola nad Hormuškim moreuzom daje Iranu snažan geopolitički adut — mogućnost da utiče na globalno snabdevanje naftom i politički pritisak na Zapad. Incidenti tokom vikenda oko otvaranja i ponovnog zatvaranja moreuza otkrili su stvarne podele: Ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi je objavio otvaranje u kontekstu primirja, dok je vojna komanda kasnije najavila ponovno zatvaranje kao odgovor na američku blokadu.

Istovremeno, američka blokada i rat pojačavaju pritisak na ionako slabu iransku ekonomiju. Pad prihoda od nafte i rast životnih troškova već su izazvali talase protesta u zemlji, pa vlasti razmatraju i političke ustupke kako bi očuvale stabilnost režima.

Qalibaf kao mogući most

Analitičari ističu da Qalibaf ima retku kombinaciju kontakata: blizak je i Gardе i umjerenim reformistima, a potiče iz iste regije kao porodica Khamenei, što mu daje dodatnu političku težinu. Njegova sposobnost da ujedini različite frakcije mogla bi biti ključna za prihvatanje eventualnog sporazuma, ali će mu se suprotstaviti ideološke struje koje odbacuju kompromise.

Zaključak

Iransko rukovodstvo je, umesto kolapsa, pokazalo sposobnost prilagođavanja kroz premeštanje težišta moći ka Savetu za nacionalnu bezbednost. Ipak, unutrašnje podele — posebno između tvrdolinijaša i pragmatičnijih aktera — i ekonomski pritisci znače da su pregovori sa SADu odlučujući test za budućnost režima.