Nije Ti Se Činilo: Okean Postaje Zeleniji — Šta To Znači i Zašto Se Dešava

Da li ti se na plaži ili kroz prozor aviona učinilo da je more postalo zelenkastije? Nisi jedini. Novi rad objavljen u časopisu Nature potvrđuje da je okean u poslednjih ~20 godina u velikom delu površine promenio boju — postaje zeleniji zbog promena u sastavu fitoplanktona u površinskom sloju.

Šta se dešava?

Glavni uzrok zelenila je povećanje fitoplanktona — mikroskopskih algi koje sadrže hlorofil i reflektuju zelenu nijansu. Kako objašnjava Chris Robbins, zamenik direktora za nauku u organizaciji Ocean Conservancy, fitoplankton upija plavu i crvenu svetlost, pa voda sa većom koncentracijom tih mikroalgi deluje zelenije.

Zašto sada?

Studija u Nature ukazuje na značajnu promenu u poslednje dve decenije, a glavni krivac izgleda da su emisije gasova staklene bašte koje zagrevaju površinske slojeve okeana. Zagrevanje pojačava stratifikaciju — formira se tanji, topliji i manje slani sloj na površini iznad hladnijih, slanijih dubina. Ta stratifikacija otežava dotok hranljivih materija iz dubina do površine, što pogoduje vrstama fitoplanktona koje uspevaju u manje hranljivim uslovima i ostaju koncentrisane pri površini.

Obim i lokacija promena

Autori navode da je promena boje zabeležena na približno 41% površine svetskih okeana, pri čemu je efekat najizraženiji u tropskim područjima oko ekvatora — istim mestima koja su i popularne destinacije za odmor.

Da li je to opasno za ljude?

Dobra vest: trenutno nema dokaza da je novo širenje fitoplanktona koji menjaju boju direktno štetno za kupače. Ipak, postoji zabrinutost zbog porasta učestalosti štetnih cvetanja algi (HAB), kao što su tzv. "crvena plima", koja mogu štetiti morskom životu i zdravlju ljudi ako stvaraju toksine ili smanjuju kvalitet vode.

Moguće posledice za ekosistem i ribarstvo

Promene u sastavu fitoplanktona mogu poremetiti lance ishrane: neke nove dominantne vrste algi možda neće biti hranjiva za vrste koje se njima hrane, što može „preurediti“ predator–plijen odnose. To može dovesti do pada populacija nekih komercijalno važnih riba i smanjenja ponude morskih proizvoda na tržištu.

Uticaj na kiseonik

Jedan od neželjenih efekata je i smanjenje rastvorenog kiseonika u nekim oblastima: kada fitoplankton umre i razlaže se, razgradnja troši kiseonik, što može stvoriti zone sa niskim nivoom kiseonika i izazvati pomore ribe i drugih organizama.

Kako se prati ova promena?

Naučnici koriste satelite koji mere boju okeana i koncentraciju hlorofila. U 2024. godini NASA je lansirala misiju PACE (Plankton, Aerosol, Cloud, Ocean Ecosystem) sa instrumentom Ocean Color Instrument (OCI), koji omogućava detaljniji monitoring promena boje i reflektance okeana tokom vremena.

Šta možemo da uradimo?

Preokret zahteva globalne napore na smanjenju emisija gasova staklene bašte — pre svega prelazak sa fosilnih goriva na čistu energiju — kao i nastavak naučnih istraživanja koja će tačnije odrediti koje vrste algi se šire, kako se menjaju hranljivi režimi i koje će dugoročne posledice te promene imati po ekosisteme i ljude.

Izvori i napomena o članku

Informacije u tekstu zasnovane su na intervjuu sa Chrisom Robbinsom (Ocean Conservancy) i radu Nature pod nazivom "Global climate-change trends detected in indicators of ocean ecology", kao i na izveštajima MIT-a i NASA-e o promenama boje okeana i tehničkim podacima o PACE/OCI instrumentu.

Važno: Iako promena boje sama po sebi nije direktno opasna za kupače, ona je indikator većih promena u okeanskim ekosistemima koje mogu imati dalekosežne posledice.