MIT upozorava: Korišćenje ChatGPT‑a može smanjiti moždanu aktivnost i otežati pamćenje do 55%

Upotreba velikih jezičkih modela poput ChatGPT‑a i Claude‑a sve više ulazi u svakodnevicu, ali nova istraživanja upozoravaju na moguće negativne posledice po pamćenje i sposobnost kritičkog razmišljanja.

Prema izveštaju BBC‑ja, istraživači sa Massachusetts Institute of Technology (MIT) otkrili su da članovi grupe koji su koristili AI za pisanje eseja pokazuju znatno nižu moždanu aktivnost u poređenju sa onima koji su pisali bez pomoći tehnologije.

U okviru eksperimenta, istraživačica Nataliya Kosmyna i njen tim zamolili su 54 studenta da napišu eseje u tri uslova: jedna grupa je koristila AI alate za pisanje, druga se oslanjala samo na pretraživač (bez AI sažetaka), a treća nije koristila nikakvu tehnologiju.

Rezultati su pokazali da su korisnici AI‑ja imali do 55% manje moždane aktivnosti i lošije su se prisećali citata iz sopstvenih eseja — što ukazuje na slabiji angažman u procesu obrade i pamćenja informacija. Kosmyna je za BBC rekla:

"Mozak nije zaspao, ali je bila znatno slabija aktivacija u zonama povezanima sa kreativnošću i obradom informacija."

Suprotno tome, studenti koji su pisali bez tehnologije pokazali su raznovrsnu i intenzivniju moždanu aktivnost — Kosmyna je to opisala kao da su mozgovi bili "u plamenu".

Širi kontekst i ranija istraživanja

Iako navedeni nalazi još čekaju formalnu objavu u naučnoj literaturi, oni se uklapaju u rezultate drugih studija. Istraživanje sa Univerziteta Pensilvanija uvelo je pojam "kognitivna predaja" (cognitive surrender), koji opisuje tendenciju korisnika generativnih AI alata da prihvataju preporuke bez dublje provere ili kritičke analize.

Primer iz medicine dodatno ilustruje rizik: BBC izveštava da su lekari koji su tri meseca koristili AI alat za skrining kolorektalnog karcinoma nakon toga slabije prepoznavali tumore bez pomoći alata.

Širi efekti i društveni troškovi

Pored mogućih kognitivnih efekata, rast infrastrukture za AI donosi i ekološke i socijalne izazove. Veliki data centri troše velike količine energije i vode, što izaziva protivljenje lokalnih zajednica zbog opterećenja mreže, uticaja na ekosisteme i povećanih računa za struju.

Preporuke eksperata

Kosmyna i drugi stručnjaci zagovaraju promišljeniji pristup: prvo razvijati osnovna znanja i kritičko razmišljanje bez oslanjanja na AI, a potom koristiti alate za produbljivanje i proveru ideja. Kompjutaciona neuroznanstvenica Vivienne Ming preporučuje redefinisanje odnosa čovek–AI u pravcu saradnje gde AI podstiče, a ne zamenjuje ljudsko mišljenje.

Praktične tehnike koje mogu pomoći uključuju učenje temeljnih koncepata bez alata, kao i taktike za aktivno angažovanje AI‑ja — na primer, tzv. "nemesis prompt", kojim se traži od AI da ospori ili kritikuje sopstvene argumente kako bi se poboljšala argumentacija, umesto pasivnog prihvatanja predloga.

Zaključak

AI daje velike benefite u produktivnosti, ali njegova nekritička upotreba može voditi ka smanjenom angažmanu mozga i slabijem pamćenju. Ključ je u balansiranom pristupu: negovati znanja i kritičko mišljenje pre nego što se oslonimo na automatizovane alate, i koristiti AI kao saradnika koji izaziva i proširuje naše sposobnosti, a ne kao zamenu za njih.