Studija MIT‑a pratila je EEG‑om 54 studenta koji su pisali eseje i otkrila da su korisnici ChatGPT‑a pokazali smanjenu neuronsku aktivaciju i slabije performanse u pisanoj produkciji. Istraživanje ukazuje na probleme sa prisećanjem i pitanja originalnosti radova nastalih uz pomoć AI, dok se drugi radovi navode kao dokazi o fenomenu „kognitivne predaje“ i „efektu kuvajuće žabe“. Nalazi su preliminarni (deo radova još nije peer‑review) i istraživači pozivaju na veće i dugoročnije studije te prilagođavanje obrazovnih praksi.
Rastuća Briga: Da Li Korišćenje AI, Poput ChatGPT‑a, Potkopava Naše Kognitivne Sposobnosti?
Illustration of humanoid head breaking apart into fragments.
Prošle godine istraživački tim sa MIT‑a, na čelu sa naučnicom Nataliya Kosmyna, pratio je moždanu aktivnost 54 studenta pomoću elektroencefalograma (EEG) dok su pisali kratke, namerno otvorene eseje. Cilj je bio da se ispita kako različiti izvori pomoći — ChatGPT, pretraga na Google‑u (bez AI sažetaka) i oslanjanje na sopstveno znanje — utiču na neuralnu aktivnost, jezičke sposobnosti i ponašanje tokom stvaranja teksta.
Metodologija i glavni nalazi
Učesnici su podeljeni u tri grupe: jedna je koristila ChatGPT, druga je mogla pretraživati Google bez AI‑generisanih sažetaka, dok je treća koristila isključivo sopstveno znanje. Svaka grupa je napisala po jedan esej mesečno tokom tri meseca, a podskupove su zvali da promene navike u četvrtom mesecu kako bi testirali reverzibilnost efekata.
Autori, u radu koji još nije prošao kroz recenziju, izveštavaju da su studenti koji su koristili ChatGPT „konzistentno lošije nastupali na neuronskom, lingvističkom i bihejvioralnom nivou“, a da je kod njih primećena i opadajuća angažovanost kroz vreme.
„Mozak nije zaspao, ali bilo je znatno manje aktivacije u oblastima vezanim za kreativnost i obradu informacija“, rekla je Kosmyna u intervjuu za BBC.
Pamćenje, originalnost i anegdotski izveštaji
Učesnicima koji su koristili ChatGPT bilo je teže da predoče i citiraju sopstvene eseje, što se poklapa sa drugim istraživanjima koja ukazuju na moguće oslabljenje prisećanja prilikom oslanjanja na AI. Jedna nastavnica iz studije primetila je da su radovi korisnika ChatGPT‑a bili toliko slični da se zapitala da li su studenti „sedeli jedan pored drugog“.
Uz to, postoje i anegdotski izveštaji korisnika — uključujući tinejdžere — koji prijavljuju osećaj smanjene kreativnosti ili teškoće u artikulaciji nijansiranih ideja nakon učestale upotrebe AI alata.
Širi kontekst istraživanja
Ovi nalazi se uklapaju u druge radove koji govore o fenomenu nazvanom „kognitivna predaja“ — kada ljudi prečesto prepuštaju rešavanje problema alatima — i u studiju koja upozorava na mogući „efekat kuvajuće žabe“, gde se kognitivni pad dešava postepeno i gotovo neprimetno. Neki radovi čak tvrde da postoji prvi dokaza o uzročnosti između dugotrajnog oslanjanja na AI i opadanja određenih intelektualnih sposobnosti, ali ta istraživanja su još u razvojnoj fazi.
Ograničenja i preporuke
Važno je naglasiti ograničenja: studija MIT‑a je relativno mala po obimu (54 ispitanika) i još nije prošla peer review, pa su potrebna veća, dugo‑trajna i reproduktivna istraživanja da bi se izvukli čvršći zaključci o uzročnosti i mehanizmima. Takođe, efekti verovatno zavise od načina upotrebe alata — pasivno kopiranje odgovora nije isto što i aktivno korišćenje AI kao pomoćnog sredstva.
Dok nauka napreduje, korisne mere uključuju promovisanje digitalne pismenosti, razvoj školskih politika koje podstiču aktivno razmišljanje i kritičku evaluaciju izvora, i podsticanje praksi koje čuvaju memorijske i kreativne veštine (npr. kombinovanje rada bez pomoći i rada uz AI, vežbe prisećanja i generisanja ideja bez asistencije).
Zaključak
Rastuća zabrinutost oko uticaja AI alata na kogniciju je opravdana i zahteva hitno, rigorozno istraživanje. Nalazi poput onih iz MIT‑ovog rada predstavljaju signal za oprez i podsticaj za javne debate, obrazovne prilagodbe i dalja naučna ispitivanja kako bismo razjasnili kada i kako tehnologija pomaže, a kada potencijalno šteti kognitivnom razvoju.
Pomozite nam da budemo bolji.
