Pritisak na EU: Španija, Slovenija i Irska Traže Razmatranje Suspenzije Sporazuma Sa Izraelom

Španija, Slovenija i Irska formalno su zatražile od Evropske unije da na sastanku ministara spoljnih poslova razmotri suspenziju Asocijativnog sporazuma sa Izraelom, ocenjujući da EU više ne može ostati "sa strane" dok se situacija u Gazi, na Zapadnom Bregu i u Libanu pogoršava.

Pred sastanak u Luksemburgu, španski ministar spoljnih poslova José Manuel Albares izjavio je da su tri zemlje podnele formalni zahtev da se to pitanje uključi na dnevni red. "Očekujem da svaka evropska država poštuje stavove Međunarodnog suda pravde i Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima i odbrani međunarodnog prava. Sve drugo bi predstavljalo poraz za Evropsku uniju", rekao je Albares.

U zajedničkom pismu upućenom visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku Kaji Kallas, vlade Španije, Slovenije i Irske navode da je Izrael preduzeo mere koje "protivreče ljudskim pravima i krše međunarodno i humanitarno pravo", te da time, kako tvrde, postoji povreda Člana 2 Asocijativnog sporazuma iz 1995. koji vezuje političke i trgovinske odnose s poštovanjem ljudskih prava.

Ministri posebno ističu predloženi izraelski zakon koji predviđa smrtnu kaznu (vešanje) za Palestince osuđene pred vojnim sudovima, ocenjujući da bi takav propis bio "teško kršenje osnovnih ljudskih prava" i dodatni korak u, kako navode, sistematskom progonu i diskriminaciji Palestinaca.

Pismo takođe upozorava na "nepodnošljivu" humanitarnu situaciju u Gazi: kontinuirana kršenja primirja, nedovoljan ulaz humanitarne pomoći i rastuće civilne žrtve. Slično, nasilje na okupiranom Zapadnom Bregu se pojačava — naseljenici deluju "sa potpunom nekažnjivošću", dok operacije izraelske vojske dovode do civilnih žrtava.

Ranija EU procena, pokrenuta nakon inicijative koju su predvodile druge države članice, navela je da je Izrael "verovatno" prekršio svoje obaveze prema sporazumu; sada tri zemlje traže da se pristupi daljim i odlučnijim merama, uključujući i mogućnost privremenog obustavljanja delova sporazuma.

Tokom donatorske konferencije u Briselu, Kaja Kallas je upozorila da je procenjeni trošak obnove Gaze porastao na 71 milijardu dolara. Irska i Španija ranije su, tokom 2024. godine, pokušale da pokrenu reviziju sporazuma, dok je holandska inicijativa kasnije dovela do EU procene. Nakon pregovora, neke mere nisu odmah primenjene nakon što je Izrael najavio povećanje humanitarne pomoći.

Na nacionalnom nivou, Irska pokušava da oživi Zakon o okupiranim teritorijama (Occupied Territories Bill) koji bi zabranio trgovinu robom i uslugama iz nelegalnih naselja, dok su Španija i Slovenija već preduzele konkretne korake: Slovenija je prošlog avgusta zabranila uvoz dobara iz izraelskih okupiranih teritorija, a Španija je donela uredbu o zabrani uvoza iz nelegalnih naselja koja stupa na snagu početkom 2026. godine.

Sve tri države formalno su priznale Državu Palestinu u maju 2024. godine, potez koji je tumačen kao koordinisana diplomatska poruka u korist dvodržavnog rešenja. Poziv ovih država za otvorenom raspravom u EU dodatno pojačava pritisak za međunarodnu akciju i poštovanje ljudskih prava u regionu.

Šta je na stolu: mogućnost pokretanja formalnog procesa za privremenu suspenziju delova Asocijativnog sporazuma, dalje pravne i trgovinske mere i insistiranje na pojačanoj humanitarnoj pomoći za Gazu.