Britanija i još 11 zemalja uvele su zabranu trgovine proizvodima iz izraelskih naselja i ograničile poslovanje firmi koje ih podržavaju. Izrael je odgovorio zatvaranjem britanskog konzulata u Istočnom Jerusalimu i povlačenjem predstavnika iz humanitarnog centra za Gazu.
Palestinska strana pozdravlja potez kao napredak, dok stručnjaci upozoravaju da sama ova akcija verovatno neće momentalno promeniti realnost okupacije ili obezbediti državnost Palestini.
Britanska odluka da zabrani uvoz proizvoda iz izraelskih naselja na Zapadnoj Obali i da uvede sankcije kompanijama koje direktno podržavaju naselja izazvala je snažan diplomatski sukob. Izrael je uzvratio zatvaranjem britanskog konzulata u Istočnom Jerusalimu i povlačenjem svojih predstavnika iz Međunarodnog centra za podršku Gazi, što ukazuje na ozbiljno zahlađenje odnosa.
London je saopštio da prihvata presudu Međunarodnog suda pravde iz 2024. godine prema kojoj je okupacija cele teritorije, uključujući i vojno prisustvo, nezakonita, te da će ekonomski odnosi odražavati tu ocenu. Mere uključuju:
Reakcija Izraela bila je brza i žestoka: pored zatvaranja konzulata u Istočnom Jerusalimu, izraelска vlada i diplomatija izrazile su snažno nezadovoljstvo i pozvale mere neprijateljskim. Brojne izraelske izjave naglašavaju osećaj međunarodne izolacije — od protesta i bojkota na kulturnim i sportskim događajima do međunarodnih pravnih koraka protiv pojedinih lidera.
Ed Miliband je izjavio da kao "ponosan britanski Jevrejin" ostaje nepokolebljiv u podršci Izraelu, ali da politika mora da odražava pravne ocene o okupaciji. Njegove reči o "naseljeničkom terorizmu" i "etničkom čišćenju" izazvale su veliku pažnju i dodatno zaoštravanje retorike.
Za Palestince je odluka dočekana kao korak napred: palestinsko ministarstvo spoljnih poslova i ambasador u Londonu ocenili su da ove mere mogu pomoći u otvaranju puta ka nezavisnosti na granicama iz 1967. godine, sa Istočnim Jerusalemom kao prestonicom. Istovremeno, sami Palestinci i diplomate upozoravaju da jednostrane mere ne menjaju trenutno stanje okupacije i svakodnevne realnosti na terenu.
Mnogi građani Izraela, iako kritični prema ekstremnim naseljenicima, ne prihvataju automatski međunarodnu kvalifikaciju o nezakonitosti naselja. Strah od međunarodne stigmatizacije izaziva među Izraelcima osećaj anksioznosti i defanzive.
Samo SAD mogu da imaju značajan efekat na politiku Izraela ako odluče da intervenišu. Istorijski primer iz 1991. pokazuje da američki pritisak može biti presudan, ali aktuelna američka administracija nije dosledno pokazala spremnost da ograniči gradnju naselja.
Mere donete u koordinaciji sa još 11 zemalja predstavljaju značajan simbolički i pravni potez, ali je neizvesno koliko će promeniti realnost na terenu ili ubrzati političko rešenje dve države. Diplomatici upozoravaju na mogućnost daljeg zaoštravanja, dok zagovornici mera smatraju da je reč o neophodnom koraku da bi međunarodni odnosi bili dosledni međunarodnom pravu.
Zaključak: Odluka Londona i partnera označava novi, oštar raskid u pristupu prema izraelsko-palestinskom pitanju i ostavlja bilateralne odnose na najnižem nivou u poslednjim decenijama, sa dalekosežnim političkim i pravnim posledicama.
Pomozite nam da budemo bolji.
