Avi Loeb, harvardski astronom, upozorava da prekomerna upotreba AI platformi može da oslabi kognitivne sposobnosti i sposobnost kritičkog mišljenja. Loeb tvrdi da bi u akademskom kontekstu jedini pouzdan način testiranja studenata trenutno bio stavljanje u Faradejev kavez. Istraživanje Michaela Gerlicha iz 2025. ukazuje na merljiv "kognitivni trošak" povezan sa čestom upotrebom AI, dok izveštaj Pew pokazuje da oko 25% američkih tinejdžera koristi AI za školu. Potrebne su dodatne mere i istraživanja kako bi se balansirale prednosti AI i očuvale ljudske veštine mišljenja.
Avi Loeb: Prekomerna Upotreba AI Može Da Naruši Kognitivne Sposobnosti — „Jedini Pouzdan Test Je Faradejev Kavez“
Avi Loeb, harvardski astronom, upozorava da sve šira upotreba veštačke inteligencije menja način na koji ljudi razmišljaju i može dovesti do pada kognitivnih sposobnosti. U tekstu objavljenom na Mediumu, Loeb navodi da je u svom okruženju primetio slučajeve u kojima preterana upotreba AI platformi kao što su ChatGPT, Claude i Gemini dovodi do slabljenja sposobnosti samostalnog zaključivanja i kritičkog mišljenja.
Loeb ističe da ova promena ima praktične posledice za obrazovanje: standardni ispiti i zadaci više ne moraju da odražavaju prave sposobnosti studenata ako im je lako dostupna pomoć u vidu AI alata.
'U akademiji, jedini pouzdan način testiranja kognitivnih sposobnosti studenata trenutno je stavljanje u Faradejev kavez,' napisao je Loeb.
Istraživanja i podaci
Podršku zabrinutostima pruža rad švajcarskog istraživača Michaela Gerlicha iz 2025. godine, koji ukazuje na postojanje merljivog "kognitivnog troška" povezanog sa čestom upotrebom AI alata. Gerlichovo istraživanje pronalazi korelaciju između intenzivne upotrebe takvih alata i nižih rezultata na testovima kritičkog mišljenja, a kao jedan od objašnjavajućih faktora navodi pojam kognitivnog prebacivanja (cognitive offloading) — prenošenje mentalnih zadataka na spoljne tehnologije.
Statistika dodatno naglašava brzu integraciju AI u svakodnevicu: izveštaj Pew Research Centra iz januara navodi da oko četvrtine tinejdžera u SAD (uzrast 13–17) koristi AI za školsku pripremu, sa većim udelom među crnim i hispanskim tinejdžerima. To ukazuje na to da su AI alati već prisutni u akademskim rutinama velikog broja mladih.
Šta to znači za obrazovanje i društvo?
Loebova zapažanja i rezultati Gerlichovog rada otvaraju važna pitanja: kako proveravati znanje i razvijati veštine kritičkog mišljenja u eri kada učenici lako mogu da koriste AI? Moguće mere uključuju dizajniranje zadataka koji zahtevaju postupke i objašnjenja, uvođenje nadzora pri testiranju, promenu pedagoških pristupa i edukaciju o odgovornoj upotrebi alata.
Ipak, važno je napomenuti da postoje razlike između korelacije i kauzalnosti — veča upotreba AI može biti i simptom sistema koji ne podstiče razvoj određenih veština, kao i uzrok. Potrebna su dodatna empirijska istraživanja da bi se tačno odredio uticaj i razradile preporuke.
Loeb takođe upozorava protiv idealizacije AI: 'Razmatrati AI kao nešto slično lepoti ljudskog uma je isto kao da stavljate karmin na svinju', napisao je, naglašavajući da, dok ga interesuje potencijal AI u nauci, on i dalje smatra da ljudski um ostaje nezamenljiv — i da nas više zanima traženje vanzemaljske inteligencije nego glorifikacija tehnologije.
Debata o tome kako društvo i obrazovne institucije treba da regulišu i integrišu AI u svakodnevno učenje ostaje otvorena. Ključno pitanje je kako iskoristiti prednosti alata bez ugrožavanja sposobnosti za nezavisno i kritičko razmišljanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
