Studija koja je obradila 191 uzorak mozga detektovala je mikroplastiku u gotovo svim analiziranim uzorcima, uključujući 100% zdravih uzoraka, ali u znatno manjim količinama nego što su ranije tvrdile senzacionalne procene. Prosečno je zabeleženo oko 50 µg plastike po gramu moždanog tkiva — oko 100 puta manje od navodne „kašičice“. Autori pozivaju na dalja, stroža istraživanja zbog mogućih zdravstvenih posledica, uz napomenu o riziku laboratorijske kontaminacije.
Mikroplastika Ušla U Mozak: Pronađena U 100% Zdravih Uzoraka, Ali Daleko Manje Od „kašičice“
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje analiziralo je 191 uzorak ljudskog mozga i detektovalo prisustvo mikroplastike u gotovo svim njima — uključujući 100% ispitanih zdravih uzoraka. Međutim, ukupne količine pronađene plastike bile su znatno manje nego što su tvrdile ranije senzacionalne procene.
Šta pokazuju rezultati
Autori studije izveštavaju da je prosečna koncentracija mikroplastike oko 50 µg (mikrograma) plastike po gramu moždanog tkiva. To je otprilike 100 puta manje od vrednosti koje su u javnoj raspravi opisivane kao „kašičica“ plastike u mozgu.
"Ovo istraživanje daje dokaze o prisustvu mikro- i nanoplastike (MNP) u živom ljudskom mozgu i naglašava potrebu za daljim radom kako bi se razumele uzročno-posledične veze između MNP i ljudskih bolesti," navode autori.
Ograničenja i oprez
Istraživači i drugi stručnjaci podsećaju da rezultati moraju biti interpretirani s oprezom: metode detekcije MNP-a se i dalje razvijaju, a mogućnost laboratorijske kontaminacije i tehničke poteškoće u razlikovanju plastike od sličnih prirodnih jedinjenja mogu uticati na nalaze.
Moguće posledice po zdravlje
Iako prisustvo MNP u mozgu potvrđuje da čestice mogu preći krvno-moždanu barijeru, klinički značaj tih količina još nije jasan. Eksperimentalna istraživanja upućuju da mikroplastika može doprineti oksidativnom stresu, disfunkciji mitohondrija i hroničnoj neuroinflamaciji. Dodatno, mikroplastika u krvnim sudovima povezuje se sa povećanim rizikom od kardiovaskularnih događaja u nekim studijama.
Mnoge vrste plastike sadrže aditive (ftalate, bisfenole i dr.) koji mogu narušavati hormonsku ravnotežu i biti povezani s hroničnim zdravstvenim problemima.
Kako dolazi do izloženosti
Izloženost mikroplasticima je široko rasprostranjena: čestice ulaze putem vode za piće, hrane, vazduha, pa čak i medicinske opreme. Autori studije napominju da je, zbog široke upotrebe plastičnih medicinskih uređaja, kontaminacija u kliničkim sredinama teško izbeći bez sistemskih mera.
Šta sledeće?
S obzirom na nejasne implikacije po zdravlje, potrebna su dodatna, veća i metodološki strožija istraživanja koja će precizno kvantifikovati vrste, koncentracije i moguće efekte mikro- i nanoplastike u ljudskom organizmu. U SAD je Ministarstvo zdravlja i ljudskih usluga (HHS) pokrenulo inicijativu vrednu $144 miliona za razvoj alata za mapiranje i smanjivanje kontaminacije MNP u ljudskom telu.
Praktični saveti
Dok se nauka ne razjasni, korisno je smanjiti izloženost gde je to moguće: ograničiti upotrebu jednokratne plastike, izbegavati preterano prerađenu hranu, koristiti kvalitetne filtere za vodu i, kada je moguće, birati proizvode koji manje otpuštaju mikrovlakna (npr. kod odeće).
Izvori: Health Policy Watch, sažete izjave autora studije i relevantni komentari stručnjaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
