Biolog Benito Wainwright i tim dokumentovali su primer Arota festae koja je u martu 2025. na Barro Colorado Island promenila boju sa jarko ružičaste na zeleno tokom 11 dana, što ukazuje da ružičasta faza nije genetska mutacija već privremeni fiziološki proces. Fotografije i posmatranje pokazuju da pigmenti formirani pri presvlačenju postepeno nestaju, dok jedinka ostaje vitalna i uspešno se pari. Otkriće sugeriše da katidid primenjuje masquerade — oponašanje mladog, zaštićenog lišća bogatog antocijaninima — i ukazuje na dinamičnu, prilagodljivu kamuflažu.
Neon-ružičasti katidid nije greška — otkrivena sofisticirana maskirna strategija
Intense hot pink morph of an adult female Arota festae. Photographed at 23:32 on 27 March 2025 on Barro Colorado Island, Panama, using a Sony A7CR camera with a LAOWA 90 mm f/2.8 lens and a Godox Speedlite TT350 flash. The final image was produced by focus stacking 4 photographs in Adobe Photoshop, with brightness increased for clarity while leaving saturation and hue unaltered.© J. Benito Wainwright et al. (2026) / CC By 4.0 / Wiley Online Library
Otkriće: Biolog Benito Wainwright i tim sa Smithsonian Tropical Research Institute (STRI) zabeležili su jedinku Arota festae na Barro Colorado Island (Panama) koja je u martu 2025. promenila boju sa intenzivno ružičaste na jasno zeleno tokom 11 dana. Posmatranje i fotografisanje tokom celog perioda pružaju prvi jasni dokaz da ružičasta nijansa kod ovih katidida nije trajna genetska mutacija, već privremena, funkcionalna faza unutar iste životne faze.
The katydid’s transformation mirrored the foliage of its environment.©J. Benito Wainwright et al. (2026) / CC By 4.0 / Wiley Online Library –Original/License
Tim je insekt držao pod nadzorom i fotografisao ga svakog dana: prvog dana jedinka je bila jarko neon-ružičasta, do četvrtog dana boja se omekšala u pastelniju nijansu, a do jedanaestog dana katidid je postao neprimetno zelen — u skladu sa bojom okolnog lišća. Nakon posmatranja, jedinka je ostala zdrava još oko 30 dana u zatočeništvu, parila se i preminula prirodnom smrću, što potvrđuje da promena boje nije znak slabe kondicije.
Anthocyanins in young leaves help to protect them from UV light and other environmental stressors.©am.mustakim/Shutterstock.com
Kako izgleda proces
Istraživači pretpostavljaju da ružičasta nijansa nastaje nakupljanjem pigmenata prilikom završnog presvlačenja (molt), a da se ti pigmenti potom razgrađuju ili maskiraju kako insekt stari. Brzina prelaza (11 dana) ukazuje na fiziološki, ne na genetski proces.
The observed katydid eventually transformed back to its traditional green coloring.©Andreas Manz / Public Domain / iNaturalist –Original/License
Zašto ružičasta ima smisla
Mnoge tropske biljke imaju mlade listove koji se pojavljuju u ružičastim ili crvenkastim tonovima — fenomen poznat kao delayed greening (odloženo zazelenjivanje). Ti mladi listovi su često bogati antocijaninima, pigmentima koji štite osetljiva tkiva od UV-zračenja i mogu obeshrabriti biljožderne životinje. Na Barro Colorado Island oko 36% biljnih vrsta pokazuje odloženo zazelenjivanje, čime se tokom cele godine obezbeđuje pozadina odruđeg ružičastog lišća.
Rather than trying to hide from predators, these katydids simply change their appearance so they look like inedible leaves.©J. Benito Wainwright et al. (2026) / CC By 4.0 / Wiley Online Library –Original/License
Umesto klasične kamuflaže koja teži nevidljivosti, Arota festae primenjuje tzv. masquerade — oponašanje neprivlačnog ili nejestivog objekta (u ovom slučaju mladog, hemijski zaštićenog lista). Pokazujući ružičastu boju u periodu kada okolno lišće takođe često bude ružičasto, katidid smanjuje šanse da ga predatori prepoznaju kao plen.
Šta ovo znači za nauku
Studija objavljena u časopisu Ecology (2026) dovodi u pitanje raniju pretpostavku da neobične boje kod insekata uvek predstavljaju hendikep ili grešku. U ovom slučaju „retka“ boja izgleda kao visoko specijalizovana adaptacija koja omogućava dinamično usklađivanje sa promenljivom pozadinom šume.
Ipak, istraživači su oprezni: do sada postoji samo jedan potpuno dokumentovan primer, pa su potrebna dodatna ispitivanja kako bi se utvrdilo koliko je ovaj mehanizam rasprostranjen, koje su tačne okidačke (temperatura, svetlost, hemijski signali biljaka) i da li postoji sezonski obrazac.
Zaključak: Ružičasta faza Arota festae nije greška, već prilagodljiva taktika — primer da kamuflaža u prirodi može biti dinamična i vrlo precizno usklađena sa životnim ciklusima biljaka.
Pomozite nam da budemo bolji.
