Zašto lažne tvrdnje zvuče istinitije: moć ponavljanja i kako se zaštititi

Mit da ljudi koriste samo 10% mozga jedno je od najpoznatijih pogrešnih uverenja — i iako zvuči ubedljivo, nije tačan. Aktivnost u mozgu varira u zavisnosti od zadatka, ali praktično koristimo veći deo mozga tokom većeg dela vremena. Ipak, ovaj i slični mitovi opstaju, delom zato što im često bivamo više puta izloženi.

Šta je „ilusorni efekat istinitosti“?

Iluzorni efekat istinitosti opisuje psihološki fenomen prema kojem nam informacija deluje istinitija ako smo joj ranije bili izloženi. Sarah Barber, vanredna profesorka psihologije na Georgia State University, objašnjava:

„Kada smo više puta izloženi određenoj informaciji, ona nam se čini istinitijom nego prvi put kada smo je čuli.“

Zašto ponavljanje povećava osećaj istinitosti?

Najčešće objašnjenje zove se procesna fluentnost: poznata informacija lakše se obrađuje, a mozak tu lakoću tumači kao signal pouzdanosti. To je evolucijski razumljivo — kroz vekove nam je ponavljanje informacije putem usmene predaje često značilo da je nešto provereno — ali u digitalnom okruženju ovo nas čini ranjivim na dezinformacije.

Šta pokazuju istraživanja?

Studije dosledno nalaze da je najveći porast percipirane istinitosti kada čujemo tvrdnju po drugi put; svako naredno ponavljanje dodatno je učvršćuje, iako efekat s vremenom slabi. Primeri uključuju radove objavljene u časopisu Cognition Research (2021) i studiju Shaune Bowes i Lise Fazio koja pokazuje da ovaj efekat utiče i na verovanje u teorije zavere. Važno je razdvojiti percipiranu istinitost (kako istinu percipiramo) od verovanja (potpunog prihvatanja): ponavljanje retko odmah menja uverenje, ali ga može učiniti manje neverovatnim.

Ko je podložan efektu?

Istraživanja pokazuju da su skoro svi podložni ovom efektu — čak i ljudi koji su racionalniji ili koji promišljeno proveravaju informacije. Prema Bowes, individualne razlike koje obično štite od lažnih informacija slabije deluju kada je u pitanju ponavljanje.

Kako se štititi (praktični saveti)

Postoji nekoliko praktičnih koraka koji smanjuju rizik od upijanja lažnih tvrdnji:

• Smanjite izloženost: ograničite vreme na platformama koje često šire neproverene tvrdnje.
• Proveravajte izvore: tražite originalne izvore, citate i nezavisne fact‑checkere pre nego što podelite informaciju.
• Raznovrsite izvore: pratite kombinaciju kredibilnih medija, stručnih sajtova i nezavisnih proveravača činjenica.
• Napravite pauzu pre deljenja: kratko razmislite i proverite – ponavljanje u feedu ne znači da je istina.
• Zagovarajte promene sistema: podržite inicijative za odgovornije algoritme i bolju moderaciju sadržaja na mrežama.

Dok algoritmi i dalje mogu preplaviti naše feedove lažnim sadržajem, informisanje i promišljeno ponašanje pojedinaca — kao i odgovornije delovanje platformi — mogu značajno umanjiti uticaj iluzornog efekta istinitosti.