Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi optužio je SAD u Sankt Peterburgu za propast pregovora, navodeći da su američki zahtevi preterani. Iran je preko Pakistana poslao pisane poruke sa crvenim linijama, a mediji navode iranski predlog za ponovno otvaranje Hormuzkog moreuza i ukidanje američke pomorske blokade. Diplomatski kanali ostaju aktivni dok se sukobi i napetosti nastavljaju na libanskom frontu, a cene nafte rastu.
Iranski ministar spoljnih poslova krivi SAD za propast pregovora — Araghchi stigao u Sankt Peterburg, očekuje sastanak sa Putinom
A fragile truce in the Middle East war has held, despite negotiations between Iran and the US having stalled (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
Iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi optužio je u ponedeljak Vašington za propast pregovora, po sletanju u Rusiju kao deo intenzivne diplomatske ture. Pre dolaska u Sankt Peterburg, Araghchi je boravio u Pakistanu i Omanu, pokušavajući da održi kanale komunikacije otvorenim nakon neuspelih direktnih razgovora između SAD i Irana.
Islamabad je bio domaćin prve i jedine runde pregovora koja nije dovela do sporazuma, a Araghchijeva poseta podstakla je očekivanja o nastavku dijaloga dok američki predsednik Donald Trump nije otkazao planirano putovanje svojih izaslanika Stiva Witkofa i Džareda Kušnera.
"Pristupi SAD su doveli do toga da prethodna runda pregovora, uprkos ostvarenim pomacima, ne postigne svoje ciljeve zbog preteranih zahteva," izjavio je Araghchi.
Nakon otkazivanja posete izaslanika, Trump je izjavio za Fox News da, ako Iran želi pregovore, "mogu da nam dođu ili da nas pozovu", naglašavajući da to otkazivanje ne mora da znači povratak neprijateljstvima. Istovremeno, iranski izvori i mediji navode da su tajni kanali i dalje aktivni.
Poruke preko Pakistana i novi predlozi
Iranska agencija Fars izvestila je da je Teheran preko Pakistana poslao "pisane poruke" sa jasno naznačenim crvenim linijama, među kojima su pitanja nuklearnog programa i bezbednosti oko Hormuzkog moreuza. Fars je naglasio da te poruke nisu deo formalnih pregovora.
Američki portal Axios, pozivajući se na zvaničnika i druge izvore, javio je da je Iran poslao predlog okončanja sukoba zasnovan na ponovnom otvaranju Hormuzkog moreuza i ukidanju američke pomorske blokade, dok bi nuklearna pitanja bila odložena za kasniju fazu. Državna agencija IRNA prenela je izveštaj bez negiranja.
Globalne posledice i Hormuz
Primirje u sukobu između SAD/Izraela i Irana zasad je održano, ali ekonomske posledice se osećaju širom sveta. Iran je ograničio saobraćaj kroz Hormuz, utičući na isporuke nafte, gasa i đubriva, što je podiglo cene i povećalo zabrinutost za bezbednost snabdevanja hranom u razvijajućim zemljama. Kao odgovor, SAD su pojačale nadzor i blokadu iranskih pristaništa u tom regionu.
"Siguran prolaz kroz Hormuzki moreuz je važno globalno pitanje... Kao dve obalne države, moramo razgovarati kako bismo zaštitili zajedničke interese," rekao je Araghchi iz Sankt Peterburga.
Iranska Revolucionarna garda saopštila je da nema nameru da prekine blokadu, nazivajući kontrolu Hormuza delom konačne strategije Teherana. Cene nafte su blago porasle, iako nade u eventualni dogovor ograničavaju veći skok.
Tokom boravka u Sankt Peterburgu, Araghchi se očekuje na razgovoru sa predsednikom Vladimirom Putinom, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da je važnost takvog razgovora teško preceniti u svetlu razvoja situacije u regionu.
Nasilje u Libanu i političke tenzije
Na libanskom frontu nasilje se nastavlja uprkos produženom primirju između Izraela i Hezbolaha, a obe strane međusobno se optužuju za kršenje sporazuma. Hezbolah je 2. marta ispaljivanjem raketa uveo Liban u sukob, navodno kao odgovor na smrt iranskog vrhovnog vođe, na šta je Izrael odgovorio vazdušnim udarima i kopnenim operacijama.
Vođa Hezbolaha Naim Qassem odbacio je planirane direktne pregovore između Libana i Izraela kao "tešku grešku" i poručio: "Nećemo popustiti, nećemo se pokoriti i nećemo biti poraženi."
Izraelska vojska saopštila je da je započela udara na "infrastrukturne objekte Hezbolaha" u dolini Bekaa i drugim delovima južnog Libana, navodeći da može delovati protiv planiranih ili neposrednih pretnji u skladu sa uslovima primirja. Predsednik Libana Michel Aoun izjavio je da mu je cilj okončanje stanja rata sa Izraelom, ali da neće prihvatiti ponižavajući sporazum.
Zaključak: Diplomatski napori ostaju intenzivni i višeslojni — od tajnih kanala preko Pakistana do susreta sa Moskvom — dok se ekonomske i bezbednosne posledice sukoba i dalje osećaju širom regiona i u svetu.
Pomozite nam da budemo bolji.
